Izvor: B92, 22.Jun.2013, 13:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko će biti razapet zarad banaka?

Pet godina nakon otkrića finansijske krize u Grčkoj, evrozona je krajem ove sedmice počela da menja pravila za spasavanje posrnulih domaćih banaka.

Prema dogovoru ministara finansija evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM) moći će - kada se steknu svi uslovi - da posrnulim bankama pomaže direktno mimo vlada država koje još garantuju uloge u dotičnim finansijskim institucijama.

Od 500 milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << evra, sa koliko će ESM raspolagati sredinom 2014. godine, za spasavanje banaka biće usmereno 60 milijardi, što je "više nego dovoljno”, procenio je Jerun Dajselbaum, holandski ministar finansija i šef Evrogrupe.

Finansijska drama u Španiji prošlog leta i kiparski bankarski brodolom ovog marta vidno su izmenili evropska pravila sanacionih programa, ali i poslovni stil tamošnjih finansijskih institucija.

Finansijska kriza Kipra i kratkotrajna pretnja Brisela da će na tom mediteranskom ostrvu zarad spasa banaka "ošišati” sve tamošnje vlasnike bankarskih računa dvostruko su zabrinule evropske i druge investitore.

Od "kiparskog marta” evropske banke su drastično smanjile međusobnu prekograničnu i kreditnu saradnju, saopštili su juče predstavnici američke agencije za kreditni rejting "Fič”.

Evropske banke jedna drugoj danas pozajmljuju koliko su to činile u vreme uvođenja evra, pre 15 godina.

Sa druge strane, prinudno angažovanje štediša sa ulogom iznad 100.000 evra u akciji evropske pomoći kiparskom bankarskom sektoru – najavljivano kao mera "jedan put i nikada više” – izazvalo je tada oštre kritike Instituta za međunarodnog finansije, koji je upozoravao da takva "šišanja” mogu samo dovesti do bežanije kapitala i investitora.

Nasuprot ovom upozorenju, ministri finansija evrozone predložili su EU krajem ove sedmice, da vlasnici bankarskih računa sa ulogom iznad 100.000 evra svakako treba da učestvuju u budućim operacijama spasavanja načetih banaka.

Skica novih pravila za izbavljenje evropskih banaka ipak je nepotpuna, iako evropski zvaničnici tvrde da je reč o "istorijskom pomaku ka izgradnji jedinstvene bankarske unije”.

ESM će moći direktno da priđe posrnulim bankama – tek kada bude uspostavljen Jedinstven sistem supervizije (JSS) evropskim finansijskim situacijama, koji je prema prvobitnim zamislima Evropljana trebalo da bude telo pri Evropskoj centralnoj banci.

Međutim, među Evropljanima u ovom trenutku nema dogovora kada bi Jedinstveni sistem bankarske supervizije u EU mogao da počne da funkcioniše: zvaničnici u Briselu, Frankfurtu (sedište ECB) i Berlinu daju o tome protivrečne izjave. Na stranu to što je Bundesbanka nedavno zatražila mišljenje nemačkog ustavnog suda u Karlsrueu o poslovnoj politici Evropske centralne banke.

Nemački ustavni sud doneće, prema najavama, presudu u ovom slučaju na jesen. Da li će Jedinstveni sistem evropske bankarske supervizije biti pod kapom ECB, za sada uopšte nije izvesno. Samim tim nije izvesno ni kako će, kada i pod čijom kontrolom da se nastavi razrešavanje evropske finansijske drame.

Nastavak na B92...