Izvor: Southeast European Times, 20.Jul.2012, 22:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kiprani od Turske traže dijalog i poštovanje

U novom istraživačkom izveštaju proučeno je kako kiparski Turci i kiparski Grci percepiraju Tursku i zaključeno je da postoji potreba da se prilagode odnosi Turske sa obe strane podeljenog ostrva.

20/07/2012

Enis Erdem Ajdin za Southeast European Times iz Istanbula -- 20.7.2012.

Kiprani sa obe strane ostrva izražavaju neslaganja u pogledu turske i strane migracije, uloge turske vojske, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << političke i ekonomske dominacije i paternalističkog stava Turske, navodi se u studiji u kojoj su iznete percepcije Turske od strane kiparskih Turaka i kiparskih Grka.

„Naš odnos opisan je kao odnos između [turskog] Kipra, razmaženog deteta, i Turske, maćehe koja ne želi da vodi računa o detetu, ali mora“, kaže kiparska Turkinja, biznismenka, koja je citirana u studiji turske Fondacije za ekonomske i socijalne studije.

Prema rečima Rebeke Brajant, sa Kampusa na Severnom Kipru Bliskoistočnog tehničkog univerziteta, i jedne od istraživačica koje su radile na studiji, kiparski Turci su obazrivi u pogledu porasta turskog stanovništva na ostrvu, koji bi, smatraju oni, mogao da dovede do „gubitka političke volje“ i „kulturne erozije“.

U poređenju sa 140.000 kiparskih Turaka, na ostrvu postoji 190.000 državljana i nedržavljana turskog porekla.

U drugu zabrinutost spadaju paternalistički rečnik i stav turske vlade prema kiparskim Turcima, koji su sažeti u izjavi predsednika turskog parlamenta Džemila Čičeka, koji je kiparske Turke nazvao „porodičnim slugama“.

„Poštovanje prema kiparskim Turcima, uključujući regulisanje odnosa između Turske i Severnog Kipra, te 'bratski' umesto paternalističkih odnosa, pojavili su se kao sugestije za unapređivanje veza“, kaže Brajant.

Kristala Jakintu iz Međunarodnog centra za tranzicionu pravdu i još jedna istraživačica koja je radila na studiji, ukazala je da u pozadini viđenja Turske od strane kiparskih Grka stoje grčka ekonomska kriza i neizvesnost u pogledu evropske budućnosti, osećaj gubitka kulture kiparskih Grka i sve veći nacionalizam. Te karakteristike su prenaglašene zbog turskog ekonomskog rasta i mrtve tačke oko prirodnog gasa na kojoj su Turska i Kipar.

„Zajednica kiparskih Grka nosi nasleđe straha i nepoverenja prema Turskoj. Zbog dubine tog nasleđa biće potrebno vreme i svesni napori da se promene percepcije. Istovremeno, u razumevanju Turske kao zemlje kod ljudi počinju da se pojavljuju nijanse“, kaže Jakintu.

Prema izveštaju, oni koji oblikuju javno mnjenje kod kiparskih Grka predlažu stvaranje kanala direktne komunikacije između Turske i zajednice kiparskih Grka, da Turska sprovede mere izgradnje poverenja i da se podstakne trgovina između Turaka i kiparskih Grka preko preduzeća kiparskih Turaka.

Ideje dve zajednice podudarile su se u pogledu potrebe direktnog dijaloga između Turske i tih zajednica i revizije turske javne diplomatije u smislu jezika koji koriste vladini zvaničnici.

Dve zajednice takođe razmišljaju o reviziji uloge turske vojske, uključujući smanjenje broja vojnika na ostrvu i smanjenje nadzora nad policijskim snagama kiparskih Turaka.

Nijazi Kiziljurek, profesor na Univerzitetu Kipra, poredi promenu odnosa kiparskih Turaka sa Turskom sa odnosom kiparskih Grka sa Atinom šezdesetih godina. „Kiparski Grci tražili su poštovanje, uvažavanje, slobodu u političkom predstavljaju i bratske odnose i dokazali Atini da mogu da budu slobodna država“, kaže Kiziljurek.

On izdvaja „dignitet“ kao važan medijum između između Turske i kiparskih Turaka i postavlja pitanje da li „Turska može da pronađe način koji uključuje dignitet, u odnosima sa kiparskim Turcima“, koji su „nevidljiva zajednica“, koju ne vide ni Turska ni kiparski Grci.

Kada su u pitanju odnosi kiparskih Grka i Turske, Kiziljurek kaže da će, što je više kontakata između dve zajednice nastajati i pozitivnija percepcija, i ukazuje na ekonomsku saradnju kiparskih Grka i Turaka kao na „novi faktor koji će narastati“.

Izveštaj uključuje 50 proširenih intervjua urađenih sa biznismenima, državnim službenicima, liderima sindikata, predstavnicima civilnog društva i novinarima iz Turske i iz redova kiparskih Grka, koji su urađeni u aprilu i maju.

Nastavak na Southeast European Times...