Izvor: B92, 02.Avg.2011, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kipar sledeći kandidat za bankrot?
Nikozija -- Kipar bi mogao da bude sledeći kandidat za državni bankrot u evrozoni, posle eksplozije koja je uništila glavnu kiparsku elektranu.
Razlog više za to je i tesna povezanost zemlje sa Grčkom i u tome ništa neće moći da promeni ni ostavka vlade, ocenila je nemačka medijska kuća "Dojče vele" (DW).
Posle eksplozije kontejnera sa zaplenjenom iranskom municijom, koja je uništila glavnu kiparsku >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << elektranu, obnova će koštati više milijardi evra.
To je novac koji Kipar nema, iako mu je potreban kako bi održao kakvo-takvo funkcionisanje privrede, piše DW.
To što državni dug Kipra iznosi 61 odsto od bruto domaćeg proizvoda (BDP) nije tako dramatično kao u Grčkoj, ali 2010. je budžetski deficit države iznosio 5,3 odsto BDP. Pri tome su se žestoko pobunili sindikati, jer državni aparat guta trećinu budžeta i gotovo šestinu BDP. Guverner Centralne banke Kipra, Atanasios Orfanides, upozorio je čak da bi troškovi za javne službe mogli da se otmu kontroli i progutaju čak polovinu budžeta.
Drugo, država je suviše tesno povezana sa Grčkom, koja je finansijski pred propašću, mišljenja je nemački medij.
Kiparske banke još uvek drže državne obveznice koje je u vrednosti od oko 20 milijardi evra izdala vlada u Atini i ukoliko dođe do reprogramiranja grčkog duga, banke na istočnomediteranskom ostrvu mogle da izgube mnogo milijardi.
Novi ministri nemaju čarobne štapiće, već će morati da sklanjaju državu pod finansijski štit Evropske unije, što je neslavan razvoj situacije za zemlju koja će 2012. da preuzme predsedavanje najvećom i najuspešnijom regionalnom integracijom u svetu, primetio je DW.
Pod takvim uslovima, nikome nije preterano stalo do upravljanja zemljom i biračima koji su, baš kao i u Grčkoj, već pokazali spremnost da izadju na ulice i isteruju pravdu.
Evropska unija i Međunarodni monetarni fond su od proleća 2010. dali desetine milijardi evra kao finansijsku pomoć Grčkoj, Portugaliji i Irskoj kako ove ne bi bankrotirale pod teretom ogromnih državnih dugova.
Kipar je u tešku krizu upala za samo tri sedmice, posle pomenute eksplozije koja je podstakla stvaranje protestnog pokreta.
