Izvor: B92, 04.Avg.2011, 10:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kipar nova finansijska crna tačka
Nikozija -- Kiparska vlada je podnela ostavku, bonitet za državne obveznice je smanjen, reforme ne napreduju, a svakodnevno se održavaju protesti.
Nakon Grčke, Irske i Portugala finansijska i politička kriza stigla je i do Kipra.
Ova mala članica Evropske unije izložena je opasnosti da mora da zatraži pomoć evropskog fonda za spašavanje. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << To nije toliko pitanje propusta države koja sa 61 odsto državnog duga i novim zaduženjem od 5,3 odsto ima situaciju koja je daleko manje dramatična nego u nekim drugim članicama EU. Slično kao i kod slučaja Irske, glavni problem su kiparske banke.
U mornaričkoj vojnoj bazi na Kipru 11. jula došlo je do velike eksplozije municije u skladištu kada je poginulo 13 osoba, a oštećena je i najvažnija elektrana zemlje i jedan uredjaj za desalinizaciju. Od tada svakoga dana na Kipru protetsuje na hiljade ljudi zahtevajući ostavku predsednika Dimitrisa Hristofiasa jer njega smatraju odgovornim.
One još uvek poseduju grčke državne obveznice u vrednosti od gotovo 20 milijardi evra.
Ukoliko bi došlo do reprogramiranja grčkih dugova, tada bi kiparske banke izgubile veliki novac - govori se da je u igri nekoliko milijarda evra. Za zemlju čiji celi budžet iznosi 17 milijarda evra, bio bi to prevelik teret.
To nisu jedini razlozi, zbog kojih su rejtinške agencije snizile bonitet Kipra. U svojoj proceni uzele su u obzir da je privredni rast zemlje pao sa prosečnih četiri odsto tokom prethodnih 10 godina na samo dva procenta.
Razlog tome je činjenica da se rast na Kipru zasnivao pre svega na potrošnji, građevinskom bumu i jeftinim kreditima. Od kako je ekonomija stala, na videlo su izašli veliki problemi zemlje - državni aparat je prevelik, trgovinski bilans negativan.
