Izvor: Press, 17.Jan.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina spasava Evropsku uniju
Kina je od početka ekonomske krize uložila milijarde evra u evropske obveznice, posebno prezaduženih zemalja - Grčke, Irske, Španije i Portugala, a još 15 milijardi evra je dala za kupovinu popularnih evropskih proizvoda
Kina je postala glavni spasilac Evropske unije. Ta zemlja je uložila milijarde iz svojih deviznih rezervi u evropske obveznice, posebno onih država >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << čija prezaduženost preti opstanku evra - Grčke, Irske, Portugala i Španije. Pored toga, Kina je u Nemačkoj, Španiji i Britaniji sklopila ugovore vredne više od 15 milijardi evra za kupovinu evropskih proizvoda.Kineski šef vlade Ven Điabao u oktobru 2010. posetio je Grčku, koja se bori sa velikim budžetskim deficitom. On je tada uložio milijarde evra u grčke luke i državne obveznice. Slično je učinio i potpredsednik kineske vlade Li Kećiang u Španiji. Kina je otkupila paket španskih državnih obveznica za tri milijarde evra i time pomogla vladi u Madridu da prevaziđe finansijsku krizu u kojoj se našla. Kineske vlasti spremne su da za španske obveznice daju čak šest milijardi.
Kineski interesi
Nakon toga, prošle nedelje Kina je kupila i milijardu evra vredne portugalske obveznice. Ta zemlja se, poput Španije, našla na spisku onih država koje bi uskoro mogle da zatraže pomoć EU, koju su već dobile Grčka i Irska.
Pored spasavanja evropskih zemalja u dubokim finansijskim problemima, kineski vicepremijer Li Kećiang početkom januara posetio je Nemačku, Britaniju i ponovo Španiju. Delegacija od 150 kineskih privrednika sklopila je u tim zemljama vredne ugovore za kupovinu evropskih proizvoda, poput vina i maslinovog ulja, luksuznih automobila, poput „mercedesa" i „jaguara", ali i za poslove u finansijskom, energetskom i tehnološkom sektoru.
Prema ocenama analitičara, iza finansijskog angažmana Kineza u Evropi kriju se jasni ekonomski i politički interesi.
S jedne strane, Kina pokušava da nabavi proizvode za rastuću srednju klasu. Zahvaljujući ogromnim deviznim rezervama, koje su samo u poslednja tri meseca prošle godine skočile za 199 milijardi, na 2.850 milijardi dolara, Kina to sebi može i da priušti.
Međutim, s druge strane, kupovinom evropskih proizvoda i obveznica, Kina spasava i samu sebe. Naime, kineska moneta, juan, vezana je za dolar, pa kada evro pada u odnosu na američku valutu, kineski proizvodi postaju preskupi na evropskom tržištu. Evropljani, inače, kupuju više kineskih proizvoda nego Amerikanci. Pored toga, ako je evro slab, kineske proizvode bi mogli ugroze, na primer, nemački, koji bi u tom slučaju postali jeftiniji. Stoga se Kini isplati da evro bude jak, a evropska privreda stabilna.
Embargo na oružje
Pored ekonomskog, bitan je i politički faktor. Naime, svojim potezima Kina ojačava uticaj u Evropi i nada se popuštanju ograničenja trgovine osetljivim proizvodima visoke tehnologije iz EU, koji su potrebni za kineski nacionalni program naoružanja. Kina se nada i ukidanju embarga na uvoz oružja, koji je na snazi već 20 godina, od pokolja na trgu Tjenanmen u Pekingu. Da Kina polako uspeva u svojim namerama, pokazuje i nedavna izjava visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, koja je navela da počinje da sumnja u smisao embarga izvoza oružja u Kinu.
.jpg)
