Izvor: Politika, 05.Jan.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamenje koje lebdi u raju
Već šest vekova monaški grad Meteori živi okružen oblacima i stenama
Od našeg dopisnika
Meteori – Ovaj monaški grad uklesan u stenama visokim preko 500 metara je, posle Svete gore, jedan od šest najznačajnijih živih manastira na grčkom tlu.
Neverovatan prizor od kojeg zastaje dah. Pokušaj da se razume izvor snage i potrebe da se pre toliko vekova nebu pod oblake začne život, pa makar on bio i monaški. Divljenje zbog upornosti i izdržljivosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << današnjih monaha u četiri muška i dva ženska manastira.
Reči same od sebe zamiru dok se korača i osluškuje neverovatna tišina koja izbija iz manastirskih zidina.
Manastiri Meteori u blizini grada Kalambake na severozapadu Grčke, u oblasti Tesalije, podignuti su na gorostasnim tamnosivim stenama koje podsećaju na orlovska gnezda i Mesečevu površinu i gde i danas malo ko u prvi mah može da shvati kako su se prvi monasi popeli do vrha, kako su i koliko dugo gradili prve manastire.
Najverodostojnije teorije tvrde da su stene stare 60 miliona godina i da su nastale taloženjem kamenja i blata u ušću reke koja se u prastara vremena ulivala u Telasko jezero koje je nakon geoloških izdvajanja planinskih masa Olimpa i Ose isteklo u Egejsko more.
Vetrovi, kiše i zemljotresi su formirali stene visoke preko 500 metara. Grci su iz nazvali „meteora” što znači „lebdeće”, „viseće”, „kamenje koje lebdi u raju”.
Očigledno su ih tako doživeli prvi pustinjaci koji su još u 11. veku tražili utočište u šupljinama stena gde su napravili male molitvenike, a zatim, tokom decenija, formirali prvu asketsku zajednicu tražeći samoću, okrećući leđa zemaljskim stvarima i težeći da budu bliže Bogu. Peli su se konopcima, skele pomoću klinova učvršćivali u pukotine stena viseći, pri tome, stotinama metara nad provalijom.
Ali, ni na toj visini nisu imali mira: napadali su ih Franci, Srbi, Katalonci, Albanci svi oni koji su u 13. i 14. veku pokušavali da osvoje Tesaliju.
U 14. veku niče prva organizovana manastirska zajednica na najvećoj steni nazvanoj Veliki Meteori. Postepeno, na kamenitim vrhovima, naročito za vreme Otomanske imperije kada je ova vrlet bila i dobro sklonište od osvajača, osniva se sve više manastira. Vrhunac manastirske zajednice je bio u 16. veku kada je ukupno bilo 24 manastira sa desetinama monaha.
Većina manastira građena je po nekoliko decenija. Podizao se kamen po kamen, monah zajedno sa teretom. Kasnije su napravljene korpe i lestvice. Vekovima je to bio jedini put do manastira. Tek 1922. u fasadi stene su izdubljeni tunel i strmo stepenište kojim se danas i stiže do manastirskih dveri.
Manastir Preobraženja Spasitelja ili Veliki Meteori ima glavnu crkvu koja je bez oltara duga 32 metra. Manastir je izgradio monah Atanasije, ali je kasnije rekonstruisan iz temelja. Oslikan je predivnim freskama iz 16. veka, rukom nepoznatog umetnika.
Čekrk na tornju kojim su podizane pridošlice i hrana još postoji. Kao i stara pekara u kojoj se pekao hleb za monahe. Tu je i veliko ognjište gde je pripremana hrana, zatim bolnica iz 16. veka.
Danas postoji asfaltirani put, u podnožju su kafeterije i prodavnice suvenira, ali su, nažalost, nemaština i zub vremena gotovo sve manastire, sem šest preostalih, pretvorili u ruševine.
Ostalo je ipak mnogo toga vrednog: sakristije i biblioteke Meteora poseduju jednu od umetnički ali i duhovno najbogatijih riznica pravoslavne vere: knjige jevanđelja, zlatne predmete, rezbarene drvene, zlatne i srebrne krstove, epitaf izvezen zlatnim koncem, mnogobrojne vredne ikone uključujući i Svetog Đorđa, Svetog Karalambosa i Device sa Hristom.
Sveti Meteori su zbog svog hrišćanskog, istorijskog, arhitektonskog, umetničkog i geološkog svedočanstva priznati kao očuvani i zaštićeni spomenik čovečanstva i kulture od Uneska. Teritorija Svetih Meteora je od 1995. po zakonu Grčke proglašena za sveto mesto, nepromenljivo i neprikosnoveno – čime se ovom području obezbeđuje pravoslavni identitet i očuvanje.
Međutim, sredstava je sve manje, od ulaznica se ne može živeti, kriza je zakucala i na manastirska vrata. Pomoć donatora i sopstveno skromno imanje donose male prihode, pa je i monaška zajednica sve manja. Jedina je uteha da je potok turista i hodočasnika iz celog sveta – nesmanjen.
Jasmina Pavlović-Stamenić
------------------------------------------------
Brat Joasaf
Za vreme vladavine vizantijskog cara Andronika Mlađeg (1328–1344), srpski kralj Stefan Dušan okupirao je Tesaliju i okolne provincije, a svog polubrata Simeona imenovao za despota Atolije. Posle smrti Stefana, Simeon se proglasio kraljem i carem i ujedinio Tesaliju i Epir. Bio je pobožan čovek i velikim donacijama pomagao je manastir Meteori. Umro je ostavivši kao naslednika svog sina Jovana Uroša Paleologa, tada učenika na Svetoj gori. Po dolasku u Tesaliju da preuzme presto, Jovan je sreo monaha Atanasija, osnivača manastira Veliki Meteori i čoveka koji je postavio prva pravila monaškog života na Meteorima. Jovan je bio opčinjen ličnošću Atanasija, njegovim životnim putem i shvatanjima. Rezultat tog čvrstog prijateljstva bila je njegova odluka da se odrekne prestola i, birajući težak monaški put, postane brat Joasaf. Kada je Atanasije umro, Joasaf ga je nasledio na mestu igumana i nastavio zajednički zadatak – širenje uticaja manastira.
objavljeno: 06.01.2011.
