Izvor: Politika, 07.Maj.2014, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako su stari Grci razumeli umetnost
U rektoratu Beogradskog univerziteta večeras predstavljanje knjige istoričarke umetnosti Zoje Bojić o antičkom slikarstvu
U muzejima, posebno na Tasmaniji, uobičajeno je da se dela izlažu bez potpisa autora, čime se posetiocu poručuje „izvoli, doživi delo, reaguj intuitivno”. I to nije nova ideja, za istu stvar davno su se zalagali Filostrat Stariji i njegov unuk Filostrat Mlađi, antički istoriografi umetnosti iz 2. veka nove ere.
Njihove spise „O slikarstvu” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa starogrčkog je prevela, napisala predgovor i komentare, istoričarka umetnosti Zoja Bojić, predavač na Univerzitetu Novog Južnog Velsa, u Sidneju. Izdavači su „Zavod za udžbenike” i „Dosije studio”, a promocija je večeras u 18 časova u Kapetan Mišinom zdanju, gde govore Miloš Arsenijević, Slobodan Marković i autorka.
– Od posetilaca jedne privatne galerije u blizini Napulja Filostrat Stariji je tražio da se užive i osete kako se sa slika razlažu i mirisi i zvuci. Govorio im je kako vreme može da se prikaže na slici – kroz nekoliko sekvenci ili kao kategorija sama po sebi. Narativni reljefi u rimskoj i grčkoj umetnosti prikazuju svaki delić protoka vremena – pripremu vladara koji odlazi u boj, ali i sliku pauka dok plete mrežu. Vreme je dato kroz večno pletenje, radnju koja označava trajanje. Salvador Dali je ovekovečio vreme slikajući satove – ističe Zoja Bojić.
Naša sagovornica predaje grčku i rimsku umetnost, i predmet Posmatranje umetnosti. Kada pita studente da li je, i zašto, neko delo umetničko, oni se uvek sporečkaju, jer odgovor na to pitanje i ne postoji.
– Kako danas razumemo skulpturu Bude iz 10. veka n. e, i replike u plastici i gipsu koje se koriste u hramovima. Tu su najvažniji kontekst, višeslojnost i multiperspektivnost. Danas se dešava da su neka dela tražena na aukcijama samo zbog promocije autora. Plinije Stariji piše da je jedan vladar po svaku cenu želeo da kupi neko delo, ali prodavac je tada shvatio da je verovatno reč o velikoj vrednosti, i odlučio je da ga ne proda.
Zoja Bojić naglašava da ima dosta primera da umetnik ostavi izvanredno delo, a da za života njegov rad nije imao odjeka.
– Ovo važi za Vojislava Jakića. Sedeo je u kafani u Despotovcu, stavljao papire na mušemu i crtao. Zalepio bi tri metra sjajnih crteža na mušemu, i njih je izložio sedamdesetih godina u galeriji KCB, od poda do plafona. Jakićeva dela su u muzeju u Lozani i uvrštena su u sve istorije art-bruta.
Naša sagovornica predavala je u Nju Delhiju od 1989. do 1993. Doktorirala je na temu umetnika emigranata slovenskog nasleđa u 20. veku u Australiji; pišući, između ostalih, o Rusu Danilu Vasiljevu. Mnoge škole izronile su zahvaljujući delu ovog „oca australijskog modernizma”.
– Grafičar Milan Milojević sa Tasmanije poznat je po ciklusu „Dragi moj Doko”. Slao je umetničke razglednice u domovinu rođaku Đoki, a kako engleski jezik ne poznaje slovo đ, ispalo je „Dragi moj Doko”. Crtao je sebe ispred kuće, ispred automobila, a u pozadini opanke, da se vidi da i dalje drži do tradicije.
Druga njena knjiga na engleskom jeziku je o Slovencu Stanislavu Rapotecu koji se borio u Drugom svetskom ratu.
– On je bio Džejms Bond svog vremena – u raznim misijama, podmornicama. Postao je jedno od najvećih imena australijskog apstraktnog ekspresionizma. Imao je 80 godina kada me je pozvao u svoju kuću u Sidneju. Zvonim. Rapotec kaže: „Čuvajte se krokodila u mom jezeru”, njegova omiljena šala. Našao je uniformu iz Drugog svetskog rata, i želeo da mi pokaže. Bio je vanredna slikarska pojava. Savremenici su ga poštovali, smatrali su ga za silu prirode. Kupio je i vatrogasni kamion, pamte ga i po tome – ističe naša sagovornica.
Kaže da je Sidnejsko bijenale u toku, i „gde god da se krene, udari se glavom o neko umetničko delo”. Obaveštava nas da je recenzent njene knjige, profesor na Australijskom nacionalnom univerzitetu i redovni član Akademije humanističkih nauka Saša Grišin, prvog marta objavio obimnu knjigu o australijskoj umetnosti. Ceo tiraž od 10. 000 primeraka „razgrabljen” je u roku od dva meseca! Galerije su, kaže, dupke pune, rade do kasno, i dosta se polaže na svest o nacionalnom blagu.
Mirjana Sretenović
objavljeno: 08.05.2014.
