Izvor: Blic, 23.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedemo voće iz Španije i kanadski pasulj
Srbija je veliki uvoznik voća i povrća iz inostranstva, pa čak i onog koje se proizvodi i kod nas. Tako se na trpezama može naći, osim domaćeg, i grčki i turski paradajz i krastavci, kao i holandski krompir i kanadski pasulj. Slično je i sa voćem, pa Srbija, osim južnog, uvozi u velikim količinama i jabuke.
Prema podacima Privredne komore Srbije, prošle godine je ostvaren ukupan uvoz voća i povrća od 258 miliona dolara. Od toga jednu četvrtinu čini povrće, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gde dominira uvoz paradajza čija je vrednost 13,5 miliona dolara, a zanimljivo je da je Srbija prošle godine uvozila i pasulj za sedam miliona dolara. Jedna od zemalja iz kojih je uvezen je Kanada, pa čak i Kirgistan.
- Normalno je da toliko uvozimo jer kod nas postoji slobodan uvoz. Postoje carine i sezonske carine, pa je domaće voće i povrće njima zaštićeno. Carine su za voće i povrće od 20 do 30 procenata, a sezonske carine, koje traju od aprila do kraja septembra, iznose 20 procenata. Mi primenjujemo carinski režim i prema zemljama CEFT-e, međutim, planira se da do 2010. godine carine budu svedene na nulu - objašnjava Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije.
Veliki trgovinski lanci i megamarketi, po njegovim rečima, imaju svoje principe da prodaju voće i povrće iz uvoza.
- Te proizvode kupuju verovatno građani sa dubljim džepom, ali mi tu ništa ne možemo. Ako neko hoće da jede paradajz ili jabuke iz uvoza, to je njegov slobodan izbor. Važno je da je voće i povrće sanitarno i fitosanitarno ispravno - ukazuje Prostran.
Postavlja se, međutim, pitanje da li problem možda leži u niskom prinosu voća i povrća u Srbiji, pa zato moramo da uvozimo i one plodove koje i sami gajimo tokom cele godine. Dodatno je pitanje kako se to odražava na našu poljoprivredu.
- Naravno da uvoz negativno deluje na našu poljoprivredu. Osnovni problem kod nas je neobezbeđen plasman robe zato što su se zadruge ugasile. Sve više se odustaje od proizvodnje i zato dolazimo u situaciju da uvozimo mnoge kulture, pa čak i jabuke, što je neverovatno. Više nemamo kvalitetne proizvode. Isto tako nećemo moći da računamo na zaštitu domaćih proizvoda visokim carinama, jer kao članica CEFT-e moramo da ih ukinemo. Naše voće i povrće mora da bude kvalitetno ako želimo da ga potrošači više kupuju nego ono uvozno - kaže dr Vladana Hamović, pomoćnik direktora Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
Osim velikih količina južnog voća, Srbija je prošle godine uvozila i jabuke iz Makedonije, Španije i Grčke, i to u vrednosti od šest miliona dolara, iako je veliki proizvođač. U uvozu voća su ipak dominirale banane, koje su uvezene u vrednosti od 43 miliona dolara i pomorandže za 20 miliona dolara, a uvozimo još i limun, kivi i grejpfrut.
Evica Mihaljević, direktorka Nacionalne asocijacije voćara i povrtara, ističe da zbog principa slobodnog tržišta imamo velike količine voća i povrća iz inostranstva, ali i da domaće voće i povrće nije konkurentno.
- Ne možemo da promenimo tržišne principe osim boljom domaćom ponudom. Činjenica je da u proleće nemamo dovoljno domaćeg voća i povrća pa moramo da ga uvozimo. Potrebni su nam veći prinosi. To se posebno odnosi na povrće, dok je kod voća naša proizvodnja dominantnija, kao što je slučaj sa jabukama, na primer - kaže Mihaljević.
Uvoz povrća
Povrće
zemlje uvoza
vrednost uvoza milionima dolara
paradajz
Španija, Grčka, Turska
13,5
krastavac
Grčka, Italija, Španija, Makedonija
5
pasulj
Bugarska, Poljska, Kanada, Kirgistan
7
krompir
Nemačka, Holandija
3,5
Uvoz voća
Voće
zemlja uvoza
vrednost uvoza milionima dolara
banane
Kolumbija, Ekvador
43
pomorandže
Španija, Grčka, Turska
20
limun
Španija, Grčka, Italija
13
mandarine
Španija, Turska, Grčka
14
jabuke
Makedonija, Španija, Grčka
6
kivi
Italija, Španija, Grčka
3
