Izvor: B92, 11.Apr.2013, 21:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvoz, spas za zemlje u krizi
Berlin -- Mnoge firme iz južne Evrope, gde je ekonomska kriza najveća, preorjentišu se sa posustalog domaćeg na strano tržište.
To rade u nastojanju da spasu poslove i radna mesta, javlja nemački Radio Dojče vele (DW).
Izveštač nemačkog radija je do takvog zaključka došao razgovarajući sa više učesnika tekućeg Medjunarodnog sajma industrije i tehnike u Hanoveru, na kome izlažu i kompanije iz Grčke, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Španije, Italije i drugih južnoevropskih zemalja čije privrede su u velikoj krizi.
Grčka livnica bronze Agakos iz Soluna morala je, od početka ekonomske krize, da podnese dvostruki udarac: izdaci su porasli, a prihodi dramatično opali, rekao je za DW predstavnik te firme Nikolos Angelidis.
Bronzani delovi firme Agakos potrebni su pre svega proizvodjačima mašina i fabričkih pogona. S obzirom na to da u Grčkoj nema mnogo takvih, firme polovinu svog prometa obavlja sa klijentima iz inostranstva koji su, zbog velike ekonomske krize koja već nekoliko godina vlada u njegovoj zemlji, sada postali rezervisani.
Sa sumnjičavošću poslovnih partnera upoznat je i Matijas Hakeršmit - Nemac koji radi u sektoru prodaje i finansija u grčkoj livnici aluminijuma Vioral.
Hakeršit navodi da se mnogi klijenti iz elektro i automobilske industrije jednostavno plaše da bi prekidom isporuke neke grčke firme bio prekinut i njihov proizvodni lanac.
"Mi smo", kaže Hakeršmit, "većinu njih uverili da nastave da saradjuju s nama, i da nam veruju. Pokazali smo im naše brojke, naš bilans. Bili smo potpuno otvoreni. Verujem da je to razlog zbog kog smo se relativno brzo ponovo snašli na tržištu".
Prema njegovim rečima, preduzeće koje on predstavlja ima 45 zaposlenih i uspelo je da ograniči pad prometa na manje od 20 odsto. U krizi se kao velika prednost pokazalo to što Vioral izvozu celokupnu proizvodnju.
Firme koje su u potpunosti zavise od svog, domaćeg tržišta, kriza pogadja mnogo snažnije. Izveštač DW navodi tako primer špansko preduzeće Alju, koje pre krize gotovo uopšte nije izvozilo svoje mašine za površinsku obradu metala.
"U najbolja vremena smo sa 42 radnika ostvarivali promet od šest do osam miliona evra. Sada je promet pao na 3,5 miliona u prošloj godini. Može se, dakle, govoriti o padu od 50 odsto", kaže menadžer za izvoz kompanije Hoze Moja.
On je rekao da se Alju zbog toga sve više okreće potencijalnim kupcima van Španije. "Sada se krećemo po celom svetu kako bismo pronašli nova tržišta i došli do novih klijenata", kaže Moja. I u tome su donekle bili uspešni, jer 15 odsto ukupnog prometa sada obuhvata izvoz, dok je pre krize taj udeo bio svega tri procenta.
Špansko preduzeće nije jedino koje se predstavilo na industrijskom sajmu u Hanoveru kako bi povećala svoj izvoz. Pedro Kvelas je direktor marketinga proizvodjača generatora "Omnisantos" iz Portugalije. I tamo je, kao i u Španiji, prodaja pala za 30 odsto.
"Mi se po prvi put predstavljamo na sajmu u Hanoveru i to pre svega zato što želimo da dodjemo do klijenata iz Rusije", kaže Kvelas.
Sa udelom izvoza većim od 90 odsto proizvodjač mašina "Bori" gotovo je potpuno nezavisan od svog, domaćeg, italijanskog tržišta. "Tamo je situacija trenutno veoma, veoma loša", kaže menadžer prodaje Lorenco Benconi.
"Nema investicija, čak ni od vlade. Nema poverenja, brojne medjunarodne firme napuštaju zemlju. Porezi su previsoki. Sve su to razlozi zbog kojih je situacija u Italiji loša", tvrdi on.
Povećati efikasnost i osvojiti nova tržišta - to su strategije kojima brojna preduzeća nastoje da se suprotstave ekonomskoj krizi. Privatni španski istraživački institut SEM ukazuje na zabrinjavajući trend: brojna preduzeća u krizi smanjuju svoje izdatke za naučna istraživanja i razvoj, kako bi uštedela. Ali, time upadaju u opasnost da za nekoliko godina izgube korak u tehničkom razvoju.
