Izvor: B92, 03.Nov.2011, 16:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izlazak Grčke srušio bi evrozonu

London/Njujork/Atina/Kan -- Ako Grčka odluči da izađe iz zone evra to će rušilački delovati na privredu te zemlje, ali i na ceo finansijski sistem 17 članica EU koje koriste evro.

Evropska komisija saopštila je da, u okviru sporazuma Evropske unije, nije predviđena mogućnost da neka članica napusti zonu evra, a da ne izađe iz EU. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

Portparol Komisije Karolina Kotova je odbacila sve komentare o izgledima da Grčka napusti evro.

Na pitanje da li je u okviru propisa 27-članog bloka nemoguće da se napusti evrozona bez napuštanja EU, Kotova je odgovorila da "sporazumi EU ne predviđaju mogućnost izlaska iz zone evra bez izlaska i iz EU".

Portparol evropskog komesara za ekonomska pitanja Olija Rena je u međuvremenu rekao da će tranša zajma za Grčku od osam milijardi evra biti zadržana dok Atina ne ispuni svoje obaveze. Ta tranša, koja je deo međunarodnog zajma za Grčku od 110 milijardi evra, odobrenog u maju prošle godine, "ne može biti puštena dok postoji neizvesnost oko spremnosti grčkih vlasti da se drže obećanja, datih pre samo nekoliko dana".

Lisabonski sporazum, koji je stupio na snagu u decembru 2009, prvi put uvodi klauzulu o izlasku neke članice iz EU, ali ne i za izlazak iz evrozone. "Mesto Grčke je u evrozoni i sporazumi koji su zaključeni predviđaju da to i dalje bude realnost", rekla je Kotova.

Istovremeno, kako kaže grčki ministar finansija Evangelos Venizelos, Grčka neće održati referendum o evropskom planu pomoći. Venizelos je to rekao na sastanku poslaničkog kluba Socijalističke partije na kome je pozvao poslanike da podrže vladu tokom glasanja o poverenju.

Na istom sastanku, grčki premijer Jorgos Papandreu rekao je da na referendumu, koji je on bio najavio u utorak veče i koji je uzdrmao evropska tržišta i ali lidere EU, pitanje nikada ne bi bilo da li "Grčka ostaje u evrozoni", već da li građani prihvataju evropski plan pomoći.

Najava referenduma u Grčkoj je dovela vladu do ivice kolapsa, pošto je tesna većina socijalista u parlamentu smanjena odlaskom nekih poslanika. Grčki parlament će glasati o poverenju vladi u petak.

Papandreu je kazao da će opozicija biti pozvana da učestvuje u pregovorima o finansijskom spasavanju Grčke. On je odbacio i da će podneti ostavku zbog krize koja potresa vladu Zemlje kojoj preti bankrot i napuštanje zone evra.

Da li bi ikome odgovarao izlazak Grčke?

Stručnjaci kompanije USB AG procenjuju da bi, ukoliko Grčka napusti evozonu, nova grčka valuta u startu bila obescenjena oko 60 odsto, kamatne stope bi se uvećale za najmanje sedam procenata, a obim spoljne trgovine prepolovio u odnosu na sadašnji nivo.

Drastična devalvacija grčke nove valute, pretpostavlja se da bi to bila ranija novčana jednica drahma, uz sve ostale negativne posledice, koštala bi svakog građanina te zemlje u prvoj godini oko 11.500 evra i približno četiri hiljade evra u drugoj.

U okviru drugog paketa pomoći Atini, zemlje evrozone su predložile posednicima obveznica Grčke da svoja potraživanja dobrovoljno umanje za 50 odsto, što znači da bi grčki dug bio smanjen za sto milijardi evra. Sastavni deo tog paketa su i sredstva u vrednosti sto milijardi evra koje bi Grčka trebalo da dobije, uz ranije odobrenih 110 milijardi evra, kako bi izbegla bankrot i redovno otplaćivala prispele dugove.

Spoljni dug Grčke sada se procenjuje na oko 350 milijardi evra, a evropske banke, u prvom redu francuske, imaju najveći udeo u tim dugovima.

Francuske banke su, naime, najviše "zaglavljene" zbog grčke krize, jer imaju državnih obveznica te članice evrozone u ukupnoj vrednosti oko 55 milijardi evra, što je više od sedmine ukupnog eksternog duga Atine, navodi Blumberg.

Prihodi na dvogodišnje grčke obveznice juče su, u uslovima naglog pogoršanja krize i neizvesnosti oko daljeg opstanka Atine u evrozoni, drastično uvećani, prenosi Rojters.

Istovremeno je u Atini obavljeno da je Evropski fond za finansijsku stabilnost odlučio je da odloži kupovinu desetogodišnjih grčkih obveznica u vrednosti tri milijarde evra, "zbog loših tržišnih uslova" i u situaciji kada Grčka namerava da sprovede nacionalni referendum o daljem opastanku u evrozoni.

Referendum o prihvatljivosti novog peketa antikriznih mera, koji je prihvaćen na samit EU, krajem prošlog meseca u Briselu, trebalo bi, kako je najavio premijer Jorgos Papandreu, da se održi 4. ili 5. decembra, a ne u januaru kako se ranije planiralo.

Nemačka i Francuska su sinoć, neposredno uoči današnjeg samita grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta (G20) u Kanu, stavile do znanja da žele direktan odgovor grčkih građana na pitanje da li podržavaju uslove navedene u drugom paketu EU finansijske pomoći Atini, a ne o tome hoće li i dalje da budu članice evrozone.

Analitičari ukazuju da je EU, zajedno sa Medjunarodnim monetarnim fondom, sada postavila ultimatum vladi u Atini, jer je saopštila da Grčka neće dobiti u ovom mesecu ranije obećanih osam milijardi evra, za namirenje tekućih dužničkih obaveza, sve dok se ne budu saznali rezultati referenduma.

Neimenovani izvori u Atini su, međutim, saopštili Rojtersu da Grčka ima dovoljno "keša" za regulisanje eksternih obaveza sve do sredine decembra, što znači da sve do tada verovatno može izbeći najgori scenario u vidu bankrota.

Uzdrmana tržišta kapitala

Haos oko članstva Grčke u evrozoni uzdrmao je danas finansijska tržišta i doveo do slabljenja akcija i evra u ranom poslovanju, ali i kasnijeg oporavka, u nadi da bi Atina mogla da odustane od planiranog referenduma o pomoći za spasavanje.

Svetske akcije, merene globalnim indeksom MSCI, danas se ugovaraju po nepromenjenim vrednostima pošto su u ranom poslovanju bile u velikom padu. Deonioce zemalja u usponu su oslabile jedan odsto. U Evropi je indeks FTSEurofirst 300, nakon što je izgubio jedan odsto vrednosti, ojačao blizu jedan odsto. Japanski Nikei je ranije zaključen u padu 2,2 odsto.

Pretnja da bi Grčka mogla da izađe iz evrozone nadvija se nad sastanak Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta i privreda u naglom usponu koji počinje danas u Kanu, nakon što su Francuska i Nemačka jasno stavile do znanja da Atina mora hitno da odluči da li želi da ostane u 12 godina starom regionu zajedničke evropske valute.

Na tržištu su se pojavile spekulacije da bi u Grčkoj pre mogli da se očekuju pad Papandreuove vlade i izbori, nego referendum, preneo je Rojters.

Za investitore referendum povećava izglede za nekontrolisani bankrot Grčke i prenošenje krize na druge članice zone evra, pre svega Italiju.

Na valutnom tržištu je evro nadoknadio gubitke iz ranog poslovanja, ali se i dalje smatra kolebljivim zbog neizvesnosti oko ostanka Grčke u evrozoni.

Zajednička evropska valuta je ugovarana po 1,37 dolara, ali je taj trend oporavka neizvestan.

"Zavisno od toga da li će biti referenduma ili ne, ne bih bio iznenadjen da evro oslabi na 1,33 do 1,34 dolara u sledeće dve do tri sedmice", ukazao je valutni strateg u kanadskoj banci CIBC Džeremi Streč.
Pogledaj vesti o: Grčka,   Evropska Unija

Nastavak na B92...

Capital.ba: Izlazak loš za Grčku i za EU