Izvor: RTS, 13.Jun.2021, 09:22
Iz Grčke, pred finale: Vole li Grci „brata Đokovića“ više od svog Cicipasa
Za koga li će navijati Viktor Rouhotas sa Kefalonije u finalu Rolan Garosa? Đoković ili Cicipas? To je prvo pitanje koje sam smislio dok sam išao da ga upoznam.
Grk po rođenju, nikakve krvne veze sa Srbijom, ali zaljubljenik u naš narod, još dok je studirao stomatologiju u Beogradu. Danas tvrdi da je polu-Srbin, odlično govori naš, ili polu njegov.
Viktor je i počasni konzul Srbije. Ne samo po tome što na njegovoj kući u Argostoliju, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << glavnom gradu Kefalonije, stoji tabla koja to potvrđuje i velika srpska zastava na terasi.
Viktorovom zaslugom ovde postoje ulice: Šabačka, Voždovačka i uskoro Sokobanjska. Njegovom zaslugom one su bratske opštine sa Argostolijem.
Bratske? Tako česta reč ovde u Grčkoj kada pomeneš Srbiju. Toliko godina idem na letovanje u zemlju braće i nikada nisam ni pomislio da to „bratski” dolazi iz nekog interesa.
Kada sam se izgubio na Krfu u planinskim selima, brat iz pekare častio me je pecivima – jer sam Srbin. Kada sam prekoračio brzinu, policajac je pogledao tablice i rekao, „oh braća, aj' dalje". I mnogo sličnih situacija, koje su učvrstile to bratsko uverenje i u meni.
I kada god sam počeo filozofski da razmišljam o tom „bratskom”, šta nas to veže sem iste vere, nekada povezanih kraljevskih i prinčevskih loza, Krfa kao utočišta našoj vojsci, obični postupci, običnog naroda, terali su me da uprostim „filosofiju” i svedem razmišljanje na običan osećaj.
Viktor je otišao korak dalje, on nije Brat, on je polu-Srbin i za njega je ta filozofija tu završena.
Posle studija, a početkom ratova u bivšoj SFRJ, Viktor je često organizovao humanitarne karavane sa lekovima za Srbe. Poverio mi je da je tu bilo i cigareta i metakse za vojsku.
„Pa treba dati i vojsci nešto, je l' tako. To njima treba pored lekova”, objašnjava mi uz pivo pored mora.
A zašto su se građani Kefalonije organizovali da pomognu braći? Zato što su ta ista braća iz
Srbije, kada je zemljotres 1953. godine ovo ostrvo skoro sravnio sa zemljom, poslala montažne kuće kao prvu pomoć, a mnoga braća su došla ovde i pomagala ljudima.
Tada je poginulo 500 ljudi, a zemljotres je potpuno uništio glavni grad Argostoli i skoro sva planinska sela.
Ali ne tera samo muka na bratske odnose. Viktor danas organizuje slikarske kolonije, a njegov prijatelj Spiros, pored svoje taverne na plaži Vatsa napravio je veliki mozaik Mome Kapora.
Moma je ovde često dolazio, bio Spirosov veliki prijatelj i zaslužio da njegov lik ponosno stoji na parčetu raja u Kefaloniji. Ne zbog veličine njegovih dela koja su nastajala i ovde, već zbog bratskih veza jednog Spirosa i jednog Mome.
Sećate se oficira Marinosa? U Srbiji su mediji pisali da je kapetan. Onaj što je odbio naređenje da sa svojim brodom uplovi u Jadran za vreme NATO bombardovanja Srbije. Onaj BRAT. Viktorov prijatelj. Zvao ga je na moje insistiranje da ga ubedi da prvi put od 1999. godine dâ nekome intervju.
Kasno je bilo, Marinos je spavao i nije odgovarao na pozive, ali kaže Viktor, nikada o tome nije govorio. Jer ne može, počne da plače. Baš kao i mnogi Grci koje sam ovde upoznao i koji kada god bi me pitali o NATO agresiji, potkrala bi im se suza. Najviše zbog toga, kako sami kažu, nisu mogli da pomognu braći.
Oficir je osuđen, bio je u zatvoru sedam godina. Danas vozi privatne brodove i nakon što bogate klijente odvede na neku lokaciju, sprema im ručak.
Taj isti brat koji je, zbog jednostavnog bratskog osećaja, završio karijeru vojnika i ležao i zatvoru. Viktor kaže da on neće ni ulicu po njemu da nazovu u Srbiji.
Marinos je nedavno opet plakao zbog Srbije. Dvadeset petog marta Grčka je slavila 200 godina od oslobođenja od Turaka. Beograd i Banjaluka bili su osvetljeni bojama njihove zastave. Bivši oficir i brat Marinos, opet je plakao.
Njegove suze video je samo Viktor. Njegov postupak, zbog tamo daleke braće, retko ko može da razume, a da se ne zapita, da li bi on kao Srbin učinio nešto takvo za sopstvenu zemlju.
Marinos nije razmišljao glavom već tim bratskim srcem, koje i danas zaplače zbog plavo-belih boja na našim zgradama.
Ne znam da li će pristati na intervju. Ne znam ni za koga će danas navijati Marinos. Ali odgovor na pitanje za koga će Viktor navijati dobio sam kao iz topa: „Pa jedan je Đoković, naravno.”
.jpg)
