Izvor: Politika, 19.Nov.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija jedne karijere
„Zlatni Aleksandar” za životno delo Goranu Paskaljeviću kao kruna sveobuhvatne retrospektive njegovih dela na najčuvenijem balkanskom festivalu
Solun – Nije slučajnost što je Goran Paskaljević odabran da bude prvi srpski autor kome Solunski festival za svoj jubilej, pola veka postojanja, uručuje „Zlatni Aleksandar” za životno delo.
I festivalska direktorka Despina Muzaki i predsednik festivala, francusko-grčki glumac >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Džordž Korafas, i čelnik programa „Balkanski pregled” – ujedno i organizator velike retrospektive i priređivač knjige o našem reditelju – Dimitris Kerkinos, rado će odmah reći da je „Goran Paskaljević umetnik čija karijera traje već 40 godina i čije delo obuhvata 15 igranih i tridesetak dokumentarnih i kratkih filmova, za koje je osvojio 26 prestižnih međunarodnih nagrada”.
Nema sumnje, Goran Paskaljević je jedna od glavnih zvezda 50. Solunskog festivala na kojem je bilo moguće videti svih njegovih 15 igranih filmova i prisustvovati sjajno organizovanoj svečanoj ceremoniji dodele nagrade „Zlatni Aleksandar”, koju su pratile projekcije autorovog prvog i poslednjeg filma – „Gospodina Hrstke” iz 1969. godine i „Medenog meseca” iz 2009. godine.
Izuzetno posećenu retrospektivu Paskaljevićevih filmova prati i specijalno priređena knjiga u kojoj su, na 176 strana, publikovani i kritički naslovi o njegovim igranim filmovima iz pera nekih od najviđenijih svetskih filmskih kritičara: Dena Fajnarua, Debore Jang, Klausa Edera, Đorđa Gosetija, Dimitrisa Epidesa, Lorensa Kardiša, Pjer-Enri Deloa, Irene Binjardi, Rona Holoveja... (kritikom filma „Varljivo leto 68”, svoj doprinos je dala i potpisnica ovih redova). Svi oni, uključujući i uvodničara knjige, vide Paskaljevića kao velikog humanistu koji se nikada u svojim delima nije direktno bavio politikom, iako je ona uvek bila u fonu malih ljudskih priča koje su odslikavale vreme i ljude u zemlji Jugoslaviji i Srbiji.
Pod naslovom „Goran Paskaljević: balkanski humanista”, Dimitris Kerkinos piše da celokupno stvaralaštvo srpskog reditelja obeležava doslednost i na polju estetike i na polju ideologije. „On je humanista, istrajan u jednostavnosti, blizak italijanskom neorealizmu, a naročito Vitoriju de Siki”, kaže Kerkinos koji smatra da je poseban kvalitet Paskaljevićevih filmova u tome što se oni zasnivaju na jednostavnim pričama koje „opisuju, iskreno i delikatno, život i borbu običnih ljudi koji trpe posledice istorijskih događaja, primorani da pronađu načine da se izbore ili bar suprotstave nevolji”.
– Uvek na strani slabih i potlačenih, Paskaljević priča priče o ljudskom stanju, dajući glas malim, egzistencijalističkim dramama mladih i starih osoba podjednako, onima koji žive na marginama društva, siromašnima.
On svaki svoj filmski lik, sa vrlinama i manama, tretira sa toplinom i empatijom, i izbegavajući stereotipe i klišee ne morališe niti manipuliše svojom publikom. U većini njegovih filmova likovi prolaze kroz situacije koje su van njihove kontrole, njihova borba dokazuje uzaludan trud, ali Paskaljević im svojom nežnošću pomaže da se održe, da svoju veru ulože u svoje snove i fantaziju, da izraze otpor prema unapred zadatoj sudbini, zbog čega svi njegovi filmovi imaju i dozu optimizma – kaže Kerkinos.
Uz isticanje da Paskaljevićevi filmovi „izvlače pravi život, ilustruju čitav niz ljudskih emocija, izražavaju humanost trodimenzionalnih likova i odašilju neugasivu nadu za boljim životom”, Kerkinos posebnu pažnju čitalaca usmerava i na rediteljevu sposobnost da izvuče maksimum iz svojih glumaca, bilo da su oni naturščici ili profesionalci.
Sve to, smatra Kerkinos, pomaže da kompletna filmska igra zvoni tačno, pojačavajući time autentičnost pripovedanja u filmovima u kojima je uvek, „kroz metafore i simbole, sprovodio i kritiku društva, snimajući i raspoloženje u rodnoj zemlji, opisujući socijalne i međugeneracijske veze, demistifikujući pesimizam i analizirajući uticaj građanskog rata na svoje sunarodnike”.
– Sa jakim osećajem za detalj i talentom za snimanje atmosfere, sa stilom u kojem je kombinovan realizam i poezija, mračan humor i ironija, Paskaljević stvara filmove antropocentričke strukture koja je idealna za kritički način na koji on vidi i pristupa životu. Zato je on u stanju da uspešno prenese svoju viziju i proizvode dela koja su testament njegovog doba, i kao takva doprinose i internacionalnom razumevanju njegovog društva i njegovog naroda – kaže Dimitris Kerkinos.
Da mnoga od ovih opažanja, iznetih u knjizi o Goranu Paskaljeviću, deli i grčka publika i studenti filma potvrđeno je na jutros održanoj, izuzetno posećenoj master klasi tokom koje je Paskaljević, uz adekvatnu primenu inserata iz svojih filmova, između ostalog, govorio o niskobudžetskoj produkciji filmova kao umetničkoj prednosti, ohrabrujući mlade autore da se upuste u realizaciju svojih ideja upotrebom savremenih DVD kamera. U dvočasovnom razgovoru sa publikom koji je sa Paskaljevićem započeo Džordž Korafas, naš reditelj je govorio i o spontanosti nastanka scena iz njegovih filmova, važnosti iskrenosti emocija glumaca sa kojima je sarađivao i kojima je, uostalom, od srca, i posvetio svog „Zlatnog Aleksandra”.
Ceremoniji dodele nagrade Paskaljeviću prisustvovali su i slavni grčki reditelj Teo Angelopulos, Nadica Momirov, državni sekretar za kulturu, Milan Dimitrijević, konzul Srbije u Solunu, Mirjana Karanović (ujedno i član ovogodišnjeg žirija) i glumac Nebojša Milovanović, koji je u najnovijem filmu „Medeni mesec” ostvario jednu od glavnih uloga.
Nagradu su Paskaljeviću uručili Despina Muzaki i Džordž Korafas.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 20/11/2009]
