Izvor: Blic, 18.Apr.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Grčka se priključuje Južnom toku
Grčka će, posle Bugarske i Srbije, postati treća balkanska zemlja koja se pridružuje gasovodu Južni tok, kojim će se ruski prirodni gas prenositi u Evropu, objavljeno je na sajtu SETajms (www.SETimes.com).
Sporazum kojim će Grčka ući u zajednički projekat izgradnje cevovoda dužine 900 km ispod Crnog mora mogao bi da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bude potpisan krajem ovog meseca, tokom posete grčkog premijera Kostasa Karamanlisa Moskvi.
"Složili smo se da budemo deo projekta Juzni tok. Trenutno razmatramo tehničke detalje kako bi formulisali dokument koji potom možemo da potpišemo. Politicka volja (sa obe strane) je sigurna", rekao je ove nedelje Rojtersu grčki ministar razvoja Kristos Folijas.
Prema projektu, zajedničkom poduhvatu Gazproma koji ima podršku Kremlja i italijanske kompanije Eni, cevovod dužine 900 km protezaće se ispod Crnog mora i povezivati Rusiju sa Bugarskom, a potom se racvati na dve grane. Srbija i Mađarska, koje su se takođe složile da se pridruže projektu, nalaziće se na severnom ogranku, za koji je prvobitno bilo planirano da se završava u Austriji, naovodi SETajms.
Zbog problema sa austrijskim OMV-om, dodaje se, Gazprom sada po svemu sudeći razmišlja da preusmeri taj ogranak kroz Sloveniju i onda dalje u severnu Italiju.
Generalni direktor kompanije Aleksej Miler je, kako se izveštava, prošle nedelje dobio podršku slovenačkog predsednika Danila Tirka i premijera Janeza Janse za ulazak njihove zemlje u projekat Južni tok.
Grčka bi postala tranzitna zemlja na južnom ogranku gasovoda ka Italiji.
Južni tok, vredan 10 milijardi evra, trebalo bi da se završi 2013. godine. Gasovodom će se godišnje prenositi 30 milijardi kubnih metara ruskog prirodnog gasa u Evropu.
Rusija već isporučuje više od četvrtine od ukupne potrošnje gasa u 27-članoj EU, što je izazvalo zabrinutost u pogledu sve većeg uticaja Moskve na evropskom energetskom tržištu.
Južni tok se posmatra kao konkurent gasovodu EU Nabuko, čija je izgradnja već dugo u zastoju, a koji ima podršku SAD. Njime bi se godišnje prenosilo do 30 milijardi kubnih metara gasa iz centralne Azije i Kaspijskog mora u EU, preko Turske, Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije, čime bi se verovatno pokrilo pet odsto evropskih potreba, piše SETajms.
