Izvor: Glas javnosti, 02.Jun.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hiljade kilometara u nogama
NOVI KOZARCI - Da za profesora fizičkog vaspitanja iz Futoga Milorada Majkića (61) i njegov bicikl nijedna tačka na zemaljskoj kugli nije nedostižna, pogotovo kada se radi o velikim sportskim priredbama, dokazuje njegov do sada najveći poduhvat. Majkić je juče iz rodnog sela Novi Kozarci kod Kikinde započeo putešestvije na dva točka dugo 10.000 kilometara. Za razliku od prethodnih putovanja koja su za cilj imala Francusku, Grčku >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ili Švedsku ovoga puta se čovek sa „hiljadama kilometara u nogama“ zaputio iz Evrope u daleku Aziju. Kao velikom ljubitelju sporta i naših reprezentativaca nije mu bio problem da sedne na bicikl i ode da ih bodri po belom svetu:
- U zemlju galskih petlova putovao sam biciklom 1998. godine da bih gledao naše fudbalere na Svetskom prvenstvu. U Francuskoj sam doživeo manju saobraćajnu nesreću. Jedan nesmotren vozač u Kanu me je svojim vozilom zakačio za bisagu. Izgubio sam ravnotežu pao i polomio ruku. Nadam se da na putu kroz Rumuniju, Ukrajinu, Rusiju i Mongoliju do cilja u Kini neće biti takvih pehova. Društvo do Pekinga praviće mi triatlonac Zoran Zivlak (47) iz Novog Sada. Planiramo da dnevno vozimo 150 kilometara. Očekuje nas 70 dana vožnje kako bismo do cilja stigli 15. avgusta - priča Majkić.
Sem Mundijala u Francuskoj Majkić je biciklom 2003. godine bio u Švedskoj na Evropskom prvenstvu u košarci. Godinu dana kasnije skoknuo je na dva točka na Olimpijske igre u Atini.
SUPRUGA SUZDRŽANA, ĆERKE ZABRINUTE
- Kada sam ženi Braili i ćerkama Mileni i Branislavi saopštio da nameravam da biciklom odem na Olimpijske igre nijedna nije bila previše oduševljena. One su žarko želele da ne odem. Supruga me je ispratila sa suzama. Jedna od ćerki je u drugom stanju. Poručujem joj da se ne nervira zbog tate. Biće sve u redu. Mlađa ćerka Milena podarila mi je unuke. Valjda će neko od njih krenuti dedinim stopama- priželjkuje Majkić.
- Zivlak i ja dobili smo nove biciklove od firme „Kaprioli“ iz Bačke Topole. Iz bezbednosnih razloga morao sam da se odreknem usluga starog bicikla sa kojim sam prevalio 34.000 km. Za ovakvu avanturu najvažnija je mentalna priprema. Cilj našeg putovanja jeste da našim sportistima u Olimpijskom selu predamo svesku u kojoj se nalaze pozdravi građana Srbije. NJihove, ali i naše želje jesu da se okite sa što više komada plemenitog metala. U Atini sam takvu svesku predao odbojkašu Nikoli Grbiću. Ovoga puta moji đaci i ćerke obavezali su me da to uručim u ruke nekom od naših teniserki ili tenisera- kaže Majkić.
Kao i mnogo puta do sada nije bilo dileme odakle će startovati. Majkić je dalek put započeo u rodnom selu iz koga je trbuhom za kruhom otišao pre skoro pet decenija. Zemljaci su mu priredili veličanstven ispraćaj. Za srećan put prosuli su lavor vode, a blagoslov u crkvi dao mu je seoski paroh Borko Lukić.
