Izvor: Politika, 09.Jul.2015, 22:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčkoj za spas treba 50 milijardi evra

Premijer Aleksis Cipras u roku uputio Briselu predlog reformi, kojima su predviđene veoma oštre mere štednje

Od našeg dopisnika

Atina – Trogodišnji program pomoći iz Evropskog mehanizma za stabilnost od oko 50 milijardi evra u zamenu za paket reformi – suština je zahteva koji je Atina uputila kreditorima. Prema raspoloživim informacijama, osnovu predloga čine tzv. Junkerove mere iz dokumenta koji je kao bazu za sporazum predsednik Evropske komisije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uputio premijeru Ciprasu 30. juna. U pitanju su mere koje se odnose na poreze, regulisanje penzijskog i radnog zakonodavstva, uštede u državnom aparatu, smanjenje troškova za odbranu... Predlog grčke vlade upućen Briselu jeste, kako se navodi, dokument „Junker plus”. On bi, prema očekivanju Atine, trebalo da zadovolji zahteve poverilaca i omogući hitnu pomoć Grčkoj, neophodnu da se namire osnovne finansijske potrebe zemlje, uključujući isplatu zaostalih dugova i onih koji dospevaju za nekoliko dana. Grčka vlada se obavezuje da zauzvrat već iduće nedelje usvoji paket zakona kojima se reguliše poreska i penziona oblast, tamo gde je dosad bilo najviše nesuglasica između Atine i Brisela.

„Optimisti smo i nadamo se da ćemo uspeti da se dogovorimo sa poveriocima. Već su do nas došle vesti da smo na pravom putu”, izjavio je zvanični predstavnik za štampu Gavril Sakelaridis i precizirao da će se o grčkom predlogu razgovarati na sednici radnog sastava Evrogrupe. Ukoliko ocene budu pozitivne, predlog se upućuje na razmatranje ministrima Evrogrupe u subotu kako bi se precizirali svi detalji i pripremio sastanak lidera svih članica EU u nedelju.

Paket reformi koji je Grčka pripremila da bi, praktično, ostala u evrozoni i izbegla bankrot, radikalniji je od svih dosadašnjih. Ne bez razloga Brisel je na poslednjem sastanku Evrogrupe i lidera evrozone poručio Atini da sama iznese predloge, a da će oni proceniti da li su zadovoljavajući. Tako, umesto osam milijardi uštede, koliko je predviđao prethodni paket mera, koji nije prošao, grčka vlada u novom paketu za ovu i narednu godinu predlaže još oštrije mere štednje u vrednosti od 12 milijardi evra. Umesto privrednog rasta od 0,5 odsto ove godine, očekuje se recesija od tri odsto, koja je posledica dugih i neizvesnih pregovora i ogromne štete koju je privreda pretrpela zbog uvođenja kontrole kapitala i odsustva platnog prometa cele dve nedelje. Prema nekim procenama, ove dve dramatične nedelje sa zatvorenom berzom, bankama, pustim hotelima, mrtvim tržištem koštale su Grčku oko osam milijardi evra, možda i više.

Kako će osiromašena nacija izdržati i kako će reagovati na stezanje kaiša, koje joj ovog puta nisu nametnuli poverioci, već Ciprasova vlada, tek će se čuti. Međutim, u ovom trenutku većina Grka smatra da je najvažnije da se postigne nekakav sporazum sa kreditorima i da se zaustavi put prema drahmi i neizvesnosti.

Ukoliko se u narednih kriznih 48 sati nađe rešenje sa kreditorima, premijera Ciprasa čeka rasprava u parlamentu, koji će neke zakonske predloge morati da izglasa po hitnom postupku i da ratifikuje sporazum sa poveriocima. Neraspoloženje u redovima opozicije i debate koje se očekuju poznata su stvar. Mnogo više problema premijer Cipras ima u redovima sopstvene levičarske Sirize. Struja koju prevodi ministar energije Lafazanis poručuje da neće potpisati sporazum sa poveriocima kojim se uvode nove mere štednje.

„Treći paket kredita i nove mere štednje pretvoriće veliko ’ne’ grčkog naroda u jedno ponizno – ’da’”, poručio je Pantojotis Lafazanis i naglasio da, pored njega, ima još članova Sirize koji nikad neće glasati za sporazum sa poveriocima koji predstavlja dalje ugnjetavanje naroda jer je uveren da postoji mnogo drugih pravih izlaza za Grčku.

U ovom dramatičnom trenutku, u praksi – tako ne izgleda. U turizmu od koga se očekivao najveći prihod, situacija je dramatična. Otkazano je 70 odsto aranžmana, hoteli imaju sve manje hrane, gosti napuštaju Grčku. Najteže je na ostrvima, koja i tako zavise od isporuka hrane i robe sa kopna. Dodatni problem su hiljade izbeglica koje i dalje pristižu u Grčku, gde su, sasvim sigurno, u drugom planu. TV Skaj prikazala je reportažu sa ostrva Lezbos, gde preko hiljadu izbeglica leži u luci ili očajni, u kolonama, odlaze u potragu za hranom.

Mnoge strane avio-kompanije otkazale su saradnju grčkim tur-operatorima i ne primaju zahteve za izdavanje avio-karata koji stižu iz Grčke. Pred bankomatima su i dalje redovi, dnevni limit od 60 evra nije smanjen, ali je neizvesno hoće li banke i u ponedeljak otvoriti vrata. Od ishoda Evrogrupe u subotu i samita svih članica EU u nedelju – zavisi sudbina Grčke.

Nastavak na Politika...