Izvor: B92, 01.Feb.2012, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčkoj otpis duga ako smanji plate
Atina -- Inspektori MMF za grčki dug, deo tzv. trojke, objavili su da je završetak pregovora sa Atinom "pitanje dana" ali insistiraju da ta zemlja smanji cenu rada.
Inspektori od Grčke traže čak i da smanji minimalne zarade. Od Atine se zahtevaju dalja kresanja budžetskih izdataka radi smanjenja budžetskog deficita.
"Izdaci na zdravstvo i odbranu su glavna područja naših fiskalnih napora", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izjavio je grčki ministar zdravlja Andreas Loverdos i dodao da će vlada ograničiti potrošnju na zdravstvo na 2,88 milijardi evra u ovoj godini, sa ranije prognoziranih 3,2 milijardi evra.
Šef misije MMF-a u Grčkoj Pol Tomsen istakao je u intervjuju za izdanje jednog atinskog dnevnika da će pregovori o novom spasilačkom paketu zajmova za Grčku od 130 milijardi dolara biti završeni "uskoro".
On je istovremeno zatražio od grčke vlade da razmotri smanjenje minimalne zarade koja je sada 750 evra bruto mesečno.
Grčki ministar finansija Evangelos Venizelos najavio je da će dogovor Grčke i banaka o otpisu duga "većem od 70 odsto" biti iznet pred parlament 13. februara.
Venizelos je pred parlamentarnom komisijom ponovio da je Grčka "na korak" od potpisivanja sporazuma koji je uslov za nastavak razgovora sa partnerima iz EU i Međunarodnim monetarnim fondom.
Privatni kreditori su dosad pristajali samo na otpis 50 odsto potraživanja na ime grčkih obveznica u njihovom vlasništvu, dok se daljnji gubici očekuju kada detalji šeme zamene obveznica budu određeni.
Ministar je pozvao zakonodavce da odobre uslove za izdavanje novih obveznica koje bi zamenile polovinu starih, čija je ukupna vrednost 200 milijardi evra.Taj iznos zvanična Atina duguje bankama, osiguravajućim kućama i drugim institucijama.
Venizelos je naveo da bi dogovor doveo do "smanjenja nominalne vrednosti (obveznica) od 50 odsto, a smanjenje realne vrednosti za banke iznosilo bi preko 70 odsto". Pošto bi kamatne stope na nove dužničke hartije bile niže u odnosu na stare, gubici privatnih kreditora bili bi mnogo veći od onih "na papiru".
Privatni kreditori bi u okviru tog sporazuma zamenili postojeće grčke obveznice novim zapisima prepolovljene vrednosti s dužim periodom dospeća i nižom kamatnom stopom, prenela je agencija AP.
Grčkoj je taj sporazum neophodan kako bi smanjila svoj dug koji premašuje 350 milijardi evra za oko 100 milijardi evra i na taj način izbegla bankrot koji bi za nju bio katastrofalan i koji bi destabilizovao Evropu i svetska tržišta.
Cilj obveznica je da grčki dug postane održiv na srednji rok tako što bi bio sveden sa prošlogodišnjih 160 odsto bruto domaćeg proizvoda, na 120 odsto BDP u 2020.
