Izvor: B92, 13.Jan.2012, 05:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčkoj ističe vreme, para još nema
Grčkoj će biti potrebna dodatna sredstva od evropskih partnera ukoliko privatni zajmodavci ne budu otpisali 100 milijardi evra duga.
Zamenik ministra finansija Grčke Filipos Sahinidis kaže da će "ukoliko učešće (privatnih kreditora) ne bude stoprocentno, biti neophodna veća podrška naših partnera".
Sahinidis je reagovao na komentar direktorke Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard, koja je izjavila da će pomoć Grčkoj morati da bude uvećana za "značajnu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << količinu novca, više desetina milijardi evra".
Grčka vlada je izrazila optimizam po pitanju pregovora sa privatnim kreditorima, koji treba da pristanu na otpis najmanje 50 odsto potraživanja na ime grčkih obveznica u svom vlasništvu, a izvori iz vlade su naveli da se Atina nada da će dogovor biti postignut do sledeće nedelje.
Grčka: Okvirni dogovor možda sledeće nedelje
Okvirni dogovor sa privatnim kreditorima o otpisu dela grčkog duga, preduslov za "otključavanje" drugog paketa pomoći toj zemlji u vrednosti od 130 milijardi evra, mogao bi da bude postignut do kraja sledeće sedmice, izjavio je u Atini jedan viši zvaničnik Ministarstva finansija Grčke.
Otpis duga je preduslov za otključavanje drugog paketa pomoći Grčkoj u vrednosti od 130 milijardi evra, koji je dogovoren na samitu EU prošlog oktobra.
Prema izvoru bliskom pregovaračima, Grčka je obezbedila podršku manje od 70 odsto kreditora. To nije dovoljno da bi se otpisalo ciljnih 100 milijardi, koliko je potrebno da bi se nivo grčkog javnog duga do 2020. spustio na 120 odsto bruto domaćeg proizvoda sa sadašnjih 160 odsto.
Kao rezultat toga, mediji i stručnjaci špekulišu da bi evrozona mogla povećati finansijsku pomoć Grčkoj, kao i da bi Evropska centralna banka, koja zasad ne učestvuje u programu otpisa duga, mogla u njega da se uključi.
Sindikati (još uvek) ne daju 13. i 14. platu
Istovremeno, Evropa očekuje od Grka ispune svoje obećanja. Dogovora među koalicionim partnerima ipak nema, iako premijer Lukas Papadimos ovih dana neumorno pokušava da spoji nespojivo.
Upozorenje premijera da Grčkoj u roku od tri meseca preti takozvani nekontrolisani bankrot ukoliko se već iduće nedelje ne postigne sporazum sa "trojkom” i smanje plate i penzije, za sada koalicione partnere ostavljaju između neopredeljenosti, blage podrške ili kategoričkog "ne”. Čekaju, čini se, poslednji trenutak za donošenje odluke ne bi li na taj način popravili partijske pozicije pred vanredne izbore.
Raste nezaposlenost, pada BDP
Stopa nezaposlenosti u Grčkoj je u oktobru je porasla na 18,2 odsto u poređenju sa 17,5 odsto u septembru i 13,5 odsto u oktobru 2010. Zavod za statistiku je istakao da je bilo oko 903.000 ljudi bez posla, od kojih većina žena ispod 24 godine starosti. Prema vladinim prognozama za 2012. očekuje se ponovno smanjenje privrednog rasta u ovoj godini za 2,8 odsto.
"Ukoliko ne sprovedemo nove mere štednje logično je da ne možemo očekivati od ostalog dela sveta da nastavi da finansira zemlju koja ne shvata realnost i ne rešava probleme. Ukoliko prestanu da nas finansiraju, ukoliko ostanemo bez pomoći posledice će biti tragične, nezaposlenost će nekontrolisano rasti”, rekao je Papadimos sindikalcima i koalicionim partnerima.
Proteklih dana se grozničavo u sindikalnim krugovima raspravlja o zahtevu za ukidanje automatskog povišenja plata kako je do sada predviđao kolektivni ugovor. Sindikati, prema rečima lidera Generalne konfederacije rada Janisa Panagopulosa, ne žele da uopšte razmatraju ukidanje trinaeste i četrnaeste plate, kao ni dodatno smanjenje minimalnog ličnog dohotka za 20 odsto, kako uslovljava "trojka”.
"Ako zaposlenima ne možemo da garantujemo 750 evra zarade, kakav je smisao opstanka u evrozoni”, kaže predsednik Unije poslodavaca Dimitris Daskalopulos.
Zabrinjavajući su podaci da je više od 850.000 ljudi bez posla, da se u ovoj godini realno očekuje da radno mesto izgubi još 150.000, a da je trećina Grka – nešto više od tri miliona – na ivici bede. Najugroženije socijalne grupe teško sastavljaju kraj sa krajem, pri čemu 140.000 ljudi u Atini nije u stanju da plati porez na stanove i kuće, koji je povezan računom za struju.
Nemci se već oprostili od Grčke
Grčki "pacijent" se već 20 meseci nalazi na intezivnoj nezi, prenosi nemački Dojče vele. Na pitanje zašto grčkom pacijentu nije bolje uprkos svim terapijama i merama reanimacije, Holger Šmiding, glavni ekonomista Berenberg banke, kaže da je recept bio pogrešan.
Zbog prestrogih mera štednje Grčka je pred totalnim kolapsom, smatra Šmiding i dodaje da je Grcima potrebno više vremena za sprovođenje reformi. Bez planiranog reprogramiranja, odnosno oprosta grčkog duga, Grčkoj preti još dublja kriza, a pregovori zapinju.
"Grčka je insolventna", kaže Rolf Langhamer, potpredsednik Instituta za svetsku privredu iz Kila, i dodaje da "ta zemlja nije više u stanju da trajno ispuni svoje obveze bez strane pomoći".
Atini je do marta potrebno 89 milijardi evra, ukoliko taj novac ne dobije, Grčka će i definitivno bankrotirati, zaključuje Dojče vele.
Pogledaj vesti o: Grčka
