Izvor: Politika, 11.Jun.2015, 15:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčko more primamljivije od srpskih banja
Kod nas je problem turistička ponuda, kao i odnos cene i kvaliteta
Volim Srbiju, ali ne toliko da bih menjala letovanje u Grčkoj od 500 evra za odmor na nekoj od domaćih destinacija koje me koštaju isto toliko. Smeštaj na planinama računaju u evrima, hrana je skuplja neko u diskont prodavnicama bilo gde preko granice, volim more, a i da mi obećaju bilo kakav popust trebalo bi još i sa administracijom da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bakćem. To nije za odmor, slikovito je odgovorila naša čitateljka na poziv premijera da letovanje u Srbiji može da bude pravi izbor ove sezone. Vodeći se čistom računicom, mnogi su ideju povezivanja odmora sa poreskim olakšicama prihvatili sa sumnjom. Što zbog cena koje nisu baš primamljive, što zbog turističke ponude koja ipak nije zavidna.
– Srbija nikada neće biti velesila u turizmu, ali da bismo stvorili minimum uslova da se poziv domaćim turistima da odmor provedu u svojoj zemlji ne shvati kao demagoški, potrebno je malo više od lepih želja. Ovako, sa ponudom koju imamo i odnosom cene i kvaliteta, u mnogim je slučajevima letovanje gotovo mazohizam, kaže ekonomista Aleksandar Stevanović komentarišući predlog povezivanja poreskih olakšica i odmora za one građane koji za letnju destinaciju izaberu svoju zemlju.
Nema ništa sporno u tome što naša vlada na ovaj način, kao na primer Nemačka, želi da prelije u svoj budžet makar delić od onih otprilike milijardu evra koje potrošimo kao turisti na stranim destinacijama. Ali postoji razlika u tome što prosečan Nemac, koji bi poslušao ovakav predlog, može da bira, na primer , između Alpa, šuma Falca ili obale Baltika, dok bi građanin Srbije trebalo dobro da se zamisli nad ponudom. Po ceni skupljeg letovanja u Grčkoj (u vrednosti dve prosečne plate) u Srbiji bi mogao da bira između neke od planina, Zlatibora, Kopaonika (ko voli planinu i nije mu more sinonim za odmor) ili banja koje su kod nas uglavnom više lečilišta, a manje velnes koji inače donosi mnogo više novca.
– Turizam u Srbiji nema koncept i kao u svemu drugom da bi se iskoristio sav potencijal, a imamo ga, moramo sistemski da mu pristupimo. Poziv za odmor u zemlji ima smisla koliko i akcije poput one da kupujemo domaće proizvode. Da biste ga prihvatili, potrebno je najpre da to odgovara vašim potrebama i da za svoj novac dobijete očekivanu vrednost. Ne mislim da je to slučaj u domaćem turizmu posebno kada pogledate kataloge i vidite da za istu cenu možete da dobijete mnogo više u Španiji, Grčkoj, Turskoj, kaže Stevanović.
Po njegovom mišljenju ovakav poziv imao bi više smisla kada je reč o zimovanju, jer naše zimske destinacije nisu privlačne strancima, ali bi sa punim kapacitetima i odličnom ponudom koju imamo domaći turisti mogli da se opredele za Srbiju.
Turizam je miltidisciplinarna grana privrede, u širem smislu čini gotovo pet odsto BDP-a i njegovi efekti nisu zanemarljivi. Međutim, kako smatraju stručnjaci iz ove oblasti, još mnogo moramo da učimo od drugih, ali i da uložimo u turizam kako bismo videli korist. Još početkom 2000. godine jedan od predloga tadašnje vlade bilo je ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu prema turističkim centrima i malo od toga je do danas realizovano.
Ali, nije to jedini propust. Kakav odnos imamo prema prirodnim bogatstvima i potencijalnoj turističkoj ponudi pokazuje nam primer lekovitog izvora u Višnjičkoj banji koji neiskorišten otiče u Dunav iako je pre više od pola veka bio uređeno kupalište. Kad smo već kod Dunava – najveća evropska reka je kroz Srbiju neiskorišćena, pa tako u lepotama Đerdapa sa reke mogu da uživaju samo gosti stranih kruzera, ali ne i turisti iz Srbije koji malo znaju o biserima kao što su tvrđave u Ramu i Golupcu.
Kada bismo svaki termalni ili lekoviti izvor u Srbiji iskoristili kao Slovenci, na primer, i napravili srpsko Zreče, Laško ili Čatež ne bi bilo teško puniti kasu i preko turizma. I kako zaključuje jedan naš čitalac, kad Srbija bude više od Guče i Egzita, neće nam trebati poziv premijera da odmaramo u Srbiji.
J. Antelj
------------------------------------------------------------------------------
Na razvoju domaćeg turizma mora da se radi
Nacionalna agencija turističkih agencija JUTA podržava mere koje imaju za cilj razvoj i unapređenje domaćeg turizma, a koje su ovih dana najavili predstavnici vlade, izjavio je juče direktor te agencije Aleksandar Seničić. „Moramo da naučimo da se drugačije ponašamo i razmišljamo, jer svima nam je u interesu da veliki broj ljudi makar vikende provede u Srbiji. To će značiti puno za lokalne ekonomije ali i za nas koji radimo u turizmu”, rekao je Seničić na konferenciji za novinare.
On je istakao da mali broj ljudi putuje po zemlji a razlozi za to su od politike cena, koje ne zadovoljavaju kriterijume turista, do saradnje između hotelijera i turističkih agencija, koja kod nas ne funkcioniše najbolje. „Domaći gosti ne putuju iz navike. Imamo naviku da kada govorimo o letnjem odmoru svi misle na more. Ne prepoznaju ljudi destinacije u Srbiji koje imaju mogućnosti da se osećaju slično kao na moru”, rekao je Seničić.
Ne radimo dovoljno ni na internoj promociji, politika cena je takođe problem kao i navike stanovništva, jer će naš čovek radije da isti novac da za slabiju uslugu u inostranstvu nego da taj isti novac potroši u Srbiji za uslugu koja je možda daleko kvalitetnija i bolja.
Prema njegovim rečima mnoge destinacije u Srbiji, kao što su na primer Borsko jezero ili Srebrno jezero mogu da konkurišu sličnima u regionu.
Na pitanje da li Borsko jezero može da konkuriše bilo kom jezeru u Sloveniji, Seničić je odgovorio da i te kako može, to je ekološko jezero, neotkriveni turistički biser, na kome postoji hotel sa četiri zvezdice, dobrom uslugom i vrlo konkurentnim cenama.
Prema njegovom mišljenju do sada se malo ulagalo u domaći turizam i to će u vremenu koje sledi morati da se promeni. Tanjug
