Izvor: Glas javnosti, 26.Avg.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčki u Albaniji kao albanski u Makedoniji
Na jugu Albanije, u blizini grčke granice, na pomolu je novi skandal sa nacionalnim manjinama. Nakon nedavnog sudskog procesa protiv gradonačelnika Himare, Vasilja Bolana, zbog uklanjanja natpisa na albanskom jeziku, grčka manjina sada zvanično traži da se grčki prizna kao drugi jezik - potez koji nailazi na snažnu osudu političkog establišmenta. „Priznavanje grčkog jezika kao drugog zvaničnog jezika u Albaniji je >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << neophodno za unapređivanje odnosa između Grče i Albanije“, izjavio je prošle nedelje Bolano, gradonačelnik grada sa većinskim grčkim stanovništvom. U izjavi medijima, Bolano, koji je odnedavno stao na čelo Omonije, takođe je pružio podršku zahtevu organizacije etničkih Grka u Albaniji, Omonija, da od albanskih vlasti traži zvanični status za grčki jezik prenosi list Gazeta Šćiptare.
„Kao predsednik Omonije, ja u potpunosti podržavam odluke našeg veća o nastavku unapređivanja odnosa i saradnje na osnovu Konvencije o ljudskim pravima i Pakta za stabilnost (jugoistočne Evrope). Albanska vlada je ratifikovala izvesne konvencije i njihova puna implementacija bi išla naruku oba naroda, njihovoj uspešnoj saradnji i punoj integraciji u EU“, izjavio je Bolano.
Inače, na sastanku u južnom albanskom gradu Sarandi 9. avgusta, opšte veće Omonije pozvalo je albansku vladu da sledi primer makedonskog parlamenta, koji je odobrio status albanskom jeziku kao drugom zvaničnom jeziku u Makedoniji i proglasi grčki jezik drugim zvaničnim jezikom u Republici Albaniji, piše Gazeta Šćiptare. Bolana je takođe primio i albanski premijer Salji Beriša i obećao mu, između ostalog, da će razrešiti pitanje denacionalizacije imovine na jugu Albanije na stanje od pre 1941. god, odnosno, pre nemačko-italijanske okupacije ovog regiona.
Nisu izostale reakcije albanskih političara. Pelumb Džufi, zamenik predsednika Socijalističkog pokreta za integraciju (LSI) Iljira Mete, ovaj potez nazvao je provokacijom, prenosi list Panorama. „Mislim da je ovaj zahtev samo jedna provokacija, poslednja u nizu provokacija inspirisana interesima i ciljevima koji nas uglavnom podsećaju na slične scenarije koji su se dešavali ne samo na jugu, već i na severu Albanije. Žalosno je da je od trenutka kada je gradonačelnik Himare postao lider Omonije, ova organizacija započela artikulaciju zahteva i ideja koji apsolutno nisu u interesu suživota i društvenog mira u Albaniji... kroz Bolanove izjave, ova organizacija sve više preuzima ulogu provokatora i raspaljivanja vatre ne samo u Albaniji već i na regionalnom nivou“, izjavio je Džufi.
BOSANSKI „ORKAN“ UDARAO PO CHINVALIJU?
Pri napadu na glavni grad Južne Osetije, Chinvali, gruzijske trupe nisu koristile samo višecevne raketne lansere tipa „grad“, već i jače artiljerijske višecevne sisteme tipa „orkan“ i „uragan“, kao i (češki) sistem RM-70, javila je u subotu ruska agencija za vojne vesti Interfaks-AVN.
„Danas možemo sa izvesnošću izjaviti da je Chinvali bio raketiran ne samo višecevnim sistemom „grad“ već i od jačim višecevnim sistemima za lansiranje tipa „orkan“, „uragan“ i RM-70. Dokaz za ovo, između ostalog, fragmenti su raketa pronađeni u zoni sukoba“, izjavio je jedan od portparola ruskog mirovnog štaba za Interfaks-AVN.
On je dodao da je na početku sukoba gruzijska vojska imala dograđeni višecevne sisteme BM-21-1 tipa „grad“ postavljene na kamione tipa „ural-4320“, kao i opšti sistem lansera „grad Bm-21“, a imali su bar šest višecevnih lansera od 122-mm tipa RM-70, četiri sistema „orkan“ sa lansirnim cevima od 262-mm kao i dva sistema „uragan“ od 220-mm.
Ovaj izvor je izjavio za Interfaks-AVN da je, prema nezvaničnim informacijama, sistem RM-70 Gruzija dopremila iz Češke Republike, da je „orkan“ došao iz Bosne i Hercegovine, a „uragan“ iz Ukrajine.
„Ukrajina je takođe trebalo da Gruziji dostavi sistem sa višestrukim lanserima tipa „smerč“, ali ovo nije uspela da uradi na vreme, pre nego što su sukobi počeli“, izjavio je Interfaksov izvor čije ime nije navedeno.
D. J.
Paskalj Miljo, bivši šef diplomatije i predsednik Socijaldemokratske partije (PDS), opisao je odluku Omonije kao „preteranu“. „Odluka organizacije albanske grčke manjine - koja je inače skromne veličine - ne bi trebala nikoga da uzbunjuje. Dobro je poznata činjenica da manjine prolaze kroz neku vrstu ugnjetavanja, što ih navodi da postavljaju zahteve koji daleko premašuju međunarodne norme i prava,“ izjavio je Miljo za prištinski list Panorama, dodavši da „ovaj zahtev odražava napore ove organizacije da preuzme veću ulogu u političkom životu. Međutim, ne treba se preterano uzbuđivati i prezati za snažnim reakcijama,“ izjavio je on.
