Izvor: Politika, 12.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčki profil Francuske
Razmena suzavca i kamenica između mladih i policije na demonstracijama protiv vladinih reformi školskog sistema, navela je na poređenje sa događajima u Grčkoj i tumačenje da je reč o istom, evropskom fenomenu radikalizacije mladih kao odgovoru na rastuću ekonomsku neizvesnost
Specijalno za „Politiku” od dopisnika „Tanjuga”
Pariz, 12. decembra - A šta ako se socijalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << požar koji je zahvatio Grčku uskoro proširi na druge evropske zemlje, poput Francuske? Jelisejska palata je na oprezu, policija pokazuje nervozu, a partije iz opozicije najavljuju erupciju socijalnog nezadovoljstva pod uticajemfinansijske i ekonomske krize koje svakodnevno produbljuju socijalne razlike.
Protesti srednjoškolaca koji su buknuli u provincijskim gradovima, nezgodno su se poklopili sa erupcijom nezadovoljstva mladih Grka na ulicama najstarije demokratije na svetu. U gradovima na zapadu zemlje došlo je do okršaja sa policijom, razmenjivanja kamenica i suzavca, polupanih prozora, razbijenih izloga, prevrnutih kola. Scene koje su lako protresle jezom predsednika Nikolu Sarkozija, kome je još sveže sećanje na talas nereda koji su zahvatili zemlju 2005. godine, dok je bio ministar unutrašnjih poslova.
Razlozi za bunt srednjoškolaca su, svakako, različiti od onih koji su naterali njihove grčke vršnjake da prevrnu svoje gradove naopačke.
Njihov bes nije usmeren protiv sistema, već protiv reforme u srednjim školama koju želi da sprovede ministar obrazovanja Gzavije Darkos. Njihovo neslaganje sa merama koje ove reforme predviđaju – ukidanje radnih mesta u obrazovanju, budžetske restrikcije i manji broj nastavnih časova – može da izgleda neobično. Postoji, međutim, strah da će ovim promenama srednjoškolske diplome biti obezvređene, što će doprineti rastu prestiža privatnih škola, kao u anglosaksonskim zemljama, a time i produbljivanju socijalnih razlika.
Srednjoškolci reaguju na aroganciju jednog od najomiljenijih Sarkozijevih ministara koji odbija da učini ustupke i uporno umanjuje značaj njihovih zahteva govoreći da su žrtve dezinformacija. Darkos je, međutim, ublažio ton nakon sporadičnih izliva gneva na demonstracijama na zapadu zemlje, gde je nekoliko srednjoškolaca dobilo zatvorske kazne zbog napada na policiju.
Upravo je ova nova dimenzija njihovih demonstracija, koja uključuje obračune sa policijom, navela na poređenje sa događajima u Grčkoj.
Da li je to klica zajedničkog fenomena evropske omladine koja se oseća prevarenom i ne vidi perspektivu koju joj nude desničarske vlade?
„Ono što se dešava u Grčkoj nije izdvojena pojava i moglo bi da se dogodi i u Francuskoj”, izjavio je socijalista Loran Fabijus. „Kada imate takvu ekonomsku depresiju, takvo socijalno očajanje, dovoljna je jedna šibica”, kaže bivši premijer. Sličnu ocenu imaju i „Zeleni”: socijalna situacija u Grčkoj „podseća na onu u Francuskoj, gde se sve više mladih nalazi bez posla, bez mesta za stanovanje, bez perspektive”.
U prilog tezi da ovi pokreti mladih imaju socijalnu dimenziju ide i činjenica da oni izbijaju na zapadu zemlje, u kome, opšte uzevši, živi pretežno radnički sloj, dok je na bogatijem istoku mirno.
Ovde se, međutim, ne radi o socijalno najugroženijim kategorijama, poput mladih imigrantskog porekla koji su 2005. godine zapalili predgrađa velikih francuskih gradova, demonstrirajući protiv arogancije vlasti i brutalnosti policije.
U ovom slučaju su na sceni srednjoškolci i studenti iz srednje klase, koji pokazuju tendenciju ka radikalizaciji od 2006. godine, kada su se snažno usprotivili pokušaju vlade da kroz zakon uvede tzv. ugovor o prvom zaposlenju, u trajanju od dve godine, koji bi doveo mlade u položaj još veće neizvesnosti na tržištu rada. Njima se pridružuje generacija između 25 i 35 godina, mladi Francuzi koji se osećaju izigrani zbog toga što su, uprkos univerzitetskim diplomama, često prinuđeni da rade slabo plaćene poslove, daleko ispod njihovih kvalifikacija. U ovome je zajednički imenitelj francuskih i grčkih demonstracija i njihova evropska dimenzija.
Francuski komentatori se zato pitaju da li će finansijska i ekonomska kriza dodatno povećati pritisak nezadovoljstva i besa koji se širi evropskim društvima.
Ministarstvo unutrašnjih poslova priznaje da „sa pažnjom prati pokrete koji se razvijaju oko srednjih škola. Vlada nervoza, u nekim gradovima srednje veličine je načinjena šteta”, kaže savetnik ministra, dodajući da ove „inicijative” nisu „ni organizovane niti imaju strukturu”. Vlasti, naime, sumnjaju da su ovi pokreti instrumentalizovani „od levičarskih organizacija” i da u svakom trenutku mogu da izmaknu kontroli. U Francuskoj, kao što je bio slučaj u Grčkoj, svaka žrtva može da zapali fitilj na buretu baruta, kao što se to već dogodilo u predgrađima 2005. godine.
Da li će se đacima pridružiti radnici, koji su sve češće na „tehničkom odmoru” zbog smanjene produkcije i najava njihovih poslodavaca o masovnim otpuštanjima, koja zovu „dobrovoljnim odlascima”?
Sarkozijevi savetnici ne veruju da socijalni pokreti povezani sa krizom mogu da se udruže sa protestima srednjoškolaca. U Jelisejskoj palati vlada uverenje da će se socijalne tenzije osetiti tek na kraju krize, jer se, prema ovoj tezi, tenzije ne izražavaju na brutalan način dok traje kriza. U okruženju predsednika države su, međutim, svesni da je socijalna meteorologija neizvesna i da su najveći potresi u poslednjih desetak godina bili nepredviđeni.
Ana Otašević
[objavljeno: 13/12/2008]
