Izvor: Southeast European Times, 03.Maj.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčki preduzetnici osećaju pritisak
U lokalnim fabrikama, prodavnicama i tržnicama, veliki paket za spašavanje Grčke predstavlja više od senzacionalnih naslova u medijima.
03/05/2010
HK Canis za Southeast European Times iz Atine – 03/05/10
Molba koja dolazi od raznih namučenih preduzetnika u trenutku paralizujuće dužničke krize je jedinstvena i urgentna: Uradite šta treba da se uradi i uradite to sada!
Situacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << na terenu je strašna. "Sada ne gledate kada će [odloženi] ček isteći, nego samo da li će biti plaćen", izjavio je SETimesu Janis Parecoglu, suvlasnik fabrike na zapadu Atine koja proizvodi ženske cipele. "Naš najveći problem je neizvesnost."
On je to izjavio 27. aprila, nazvanog "Crni utorak", dana kada je rejting agencija Standard end Purs smanjila rejting grčkih obveznica na status “otpada”.
Dodajte tome najveći jaz u kamatnim stopama između desetogodišnjih grčkih obveznica i referentnog nemačkog ekvivalenta, kao i imploziju Atinske berze za 6 odsto i blizu ste katastrofe.
"Ono što mi treba je da mi neko kaže, nedvosmisleno, da će stvari krenuti određenim kursom; neko ko može da pruži čvrstu prognozu", rekao je Parecoglu. On je istakao da je prihod njegove fabruke u prva tri meseca 2010. godine smanjen skoro 20 odsto, u odnosu na isti period prošle godine.
Jedan knjigovođa u severnoj Atini izračunao je da je do sada u ovoj godini smanjenje poslovanja maloprodajnih kompanija i samostalnih profesionalaca iznosilo preko 25 odsto. Kada je izvršni knjigovođa Vangelis Kacijadakis upitan šta bi voleo da Papandreuova vlada uradi kako bi popravila situaciju, on nije birao reči.
"Njih [poslovne ljude] nije briga koje su specifične mere preduzete, samo da su preduzete. Šta god da se dogodi, neka se dogodi sada, bez odugovlačenja; to utiče na potrošnju", rekao je Kacijadakis. "Stvorena je velika nesigurnost. Kada se preduzmu mere koje traži MMF, bez obzira koje su to mere, posle dva ili tri meseca stvari će se stabilizovati."
Iako većina njegovih klijenata -- uglavnom kompanija i vlasnika prodavnica -- još uvek izbegava otpuštanja, Kacijadakis kaže da je naglasak na smanjenju troškova poslovanja, naročito u ponovnom pregovaranju cene iznajmljivanja poslovnog prostora.
U pogledu cena, on navodi da su povećane stope PDV-a -- koje će, na osnovu predloženog plana za spašavanje, skočiti na 23 odsto -- uglavnom apsorbovane od strane kompanija i nisu prešle na potrošače.
Stefanos Lekacas je trgovac srednje veličine i veleprodavac sa pregršt butika garderobe u Atini, Patrasu i zapadnom gradu Agrinio. On ističe da je jedna od stvari koju vlada i političari apsolutno moraju da izbegnu "terorisanje i panika javnosti".
"Poverenje potrošača i investitora je ključno; ako su mere neophodne onda ih preduzmimo odmah, ovo odugovlačenje je ubistveno", rekao je Lekacas SETimesu.
On kaže da je uspeo da poveća prihode u prva tri meseca ove godine, u poređenju sa istim periodom 2009. godine, ali samo udvostručavanjem svoje robe i zaliha.
Međutim, povećanje prihoda od 12 odsto bilo je ispod podudarnog povećanja rashoda, dok je, sa ranim uskršnjim praznicima, povećana martovska prodaja.
"Moja glavna nastojanja su da održim visok [prihod] kako god mogu", izjavio je Lekacas.
Lekacas, koji uvozi pret-a-porter (odeću spremnu za nošenje) iz Italije, Francuske i Velike Britanije, takođe je upozorio da kirije za prodavnice u "najboljim oblastima" nisu pale. Pored toga, vlasnici manjih radnji oslanjaju se na kiriju koju primaju. Međutim, zbog krize, Lekacas nije povećao svoje kirije, iako zakonski ima pravo na to.
Rezimirajući opšti konsenzus, Jan Garli, predsednik Helensko-irskog poslovnog udruženja, rekao je da su, bez obzira na to kakve se odluke donose, "nama ti koraci potrebni danas, a ne sutra".
Pritisnut da donese bar jednu meru koja će direktno i odmah doneti korist grčkim izvoznicima, Garli je ukazao na implementaciju elektronskog sistema carinskog nadzora.
On je rekao da je ta tehnologija na internetu svuda u EU od 1. aprila, osim u Grčkoj i Poljskoj.
Pre dve godine, rekao je Garli, paket MMF-a za Rumuniju učinio je čuda u preokretanju ekonomskog slabljenja. Ako bi isto mogao da pomogne Grčkoj, dodao je on, onda krenite sa tim.
"Sada je [u Rumuniji] pozitivna atmosfera", ukazao je on. "Biznis je ponovo u porastu, a predviđen je veći ekonomski rast."
Nastavak na Southeast European Times...
