Izvor: Politika, 06.Apr.2014, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčki pokušaj da izađu iz psihološke krize
Sve se više u Grčkoj govori o novoj turističkoj sezoni sa željom da se ponovi prošlogodišnji bum
Od našeg dopisnika
Atina – Iako je od Evrogrupe dobila kredite vredne više od osam milijardi evra i obećanje Međunarodnog monetarnog fonda da će im uplatiti obećanih 3,2 milijarde evra, Grčka je još samo na putu mogućeg izlaska iz krize. Većina para biće potrošeno na otplatu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dospelih dugovanja.
Međutim, uveravanja premijera Antonisa Samaras da neće biti novih mera štednje i tvrdnja ministra finansija Sturnarasa da treći paket kreditne pomoći neće biti potreban, napaćenoj i demoralisanoj naciji verovatno daju nekakvu nadu da „ima svetla na kraju tunela” i da sve nije bilo uzalud.
Posle šest godina najdublje recesije u novijoj istoriji zemlje, posle svih odricanja i nefer uslova međunarodnih kreditora na koje je Grčka morala da pristane da bi opstala, danas makar i dvosmislene pohvale zvaničnika EU znače olakšanje i mogućnost da je najgore prošlo.
Svako ispitivanje javnog mnjenja pokazivalo je da se 90 odsto ljudi oseća frustrirano, ponižene i ljuto... Grci su bili ne samo u ekonomskoj već sve više u psihološkoj krizi, koja je u nekada najsrećnijoj naciji u Evropi izazvala porast samoubistava za 50 odsto.
Na to su bez sumnje uticale činjenice da je nezaposlenost porasla na više od 27 odsto, da su hiljade mladih primorani da odlaze „trbuhom za kruhom”, da je ugašeno više od 150.000 malih porodičnih preduzeća, da su plate smanjene i do 40 odsto, da su mnoge radnje u centru Atine zatvorene, a i da više od 21 odsto nacije živi ispod granice siromaštva.
„Trojka” međunarodnih kreditora je mnogo toga promenila u Grčkoj – primorala ju je da uvede poreze, liberalizuje zatvorene profesije, da uvede drastične mere ekonomske štednje, da sprovede socijalne reforme...
Međutim, nisu uspeli da iskorene navike, to jest da promene mentalitet Grka. Iako je Grčka danas daleko od slike sa razglednice sa opuštenom atmosferom, magarcem i morem u daljini, poslednjih meseci sve je primetnija želja da se nešto učini, promeni, poboljša...
Kao da Grci izlaze iz apatije jer posle nekoliko godina, tokom kojih su gradske površine bile zapuštene, ovih dana sade cveće, šišaju travnjake, farbaju fasade...
Sve se više govori o novoj turističkoj sezoni sa željom da se ponovi prošlogodišnji bum kada je među evropskim turistima Grčka ponovo ušla u modu. Zabeležen je rekord sa 18 miliona turista, što je više od 15 odsto u odnosu na prethodne sezone.
Evropljani su im ostavili sedam milijardi evra, a najavljuju se dva miliona turista iz Rusije, a isto toliko iz Kine. Muzeji su produžili radno vreme, na ostrva će goste prevoziti hidroplani, dok je hotelski lanac „Šeraton” zainteresovan je za ulazak na grčko tržište.
Jedna od inovacija je namera da semafori budu modernizovani i da koriste boje nacionalnog grba: umesto crvenog svetla jako plavo, umesto žutog srebrni krst, a zelena ostaje jer je u skladu sa bojom lovorovog venca.
Po rečima psihologa Stavrosa Enkefalosa, nove i za oko prijatne boje, na koje će vozači morati da se naviknu, smanjuju faktor stresa za volanom, pozitivno utiču na emocionalno stanje. Zamena semafora je već počela u Atini i, ukoliko se ideja pokaže dobrom, primeniće se širom zemlje kao deo imidža Grčke, kao što je to igra „sirtaki” ili konjak „metaksa”.
Psiholog kaže da je jedan od prioriteta u naporima da se izađe iz krize upravo inovacija, aktivnost koja nadahnjuje ljude i uliva im optimizam. Jedna od takvih pokušaja da se podigne opšte raspoloženje jeste ideja da se organizuje atinski festival grafita.
Mladi umetnici su dobili slobodu da muralima ukrase neke zgrade u centru grada, a za njih osamdeset, koji kao osnovnu temu imaju upravo krizu, na raspolaganju je dve hiljade kvadrata.
Iz nevolje i krize se rađaju i nove ideje kako popraviti svakidašnjicu, pa se tako u Atini, sem punih kafića koji niču umesto zatvorenih prodavnica i ostaju mesto za razbibrigu, ljudi opredeljuju za neobičnu sadržinu...
Novinarka Mairi Kontoluri je došla na ideju da otvori kafe u kome je najvažniji segment – gledanje u šolju. Ovo staro verovanje odomaćeno u Grčkoj, Turskoj i širom Balkana, koje datira iz 16. veka, ovde nikada nije ugašeno, pa je ideja oduševila posetioce. Nedeljama unapred zauzeti su svi termini profesionalaca koji sudbinu čitaju iz prevrnute šoljice od kafe.
„’Fildžani’, kako se zove moj kafić, otvorila sam s namerom da ljudima pružim malo nade i zabave. Međutim, s obzirom na to da sudbinu čitaju profesionalci, interes je neverovatan i nameravam da iste kafiće otvorim i u drugim delovima Atine”, kaže novinarka koja je uverena da se ljudi na ovaj način zbližavaju, ali i oslobađaju tmurnih misli.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 06/04/2014
