Izvor: Politika, 10.Jul.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčki paket štednje na proveri u Briselu
Siriza, stranka premijera Aleksisa Ciprasa, podeljena oko predloga reformi koje predviđaju ozbiljne mere štednje
Od našeg dopisnika
Atina – Predstavnici institucija EU, MMF i Evropske centralne banke ocenjuju grčki zahtev za hitno odobravanje trećeg paketa pomoći od preko 53,5 milijardi evra. Od preporuke Žan-Kloda Junkera, Kristin Lagard, Marija Dragija i prvog čoveka Evropskog stabilizacionog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mehanizma Klausa Reglinga zavisi današnja odluka Evrogrupe hoće li se na samitu EU u nedelju uopšte i u kakvoj atmosferi odlučivati o sudbini Grčke, njenom opstanku u evrozoni, ali i eventualnom trogodišnjem paketu pomoći koji je zatražila.
Grčka je pred ključnom odlukom, i to je ono što bi trebalo da pred nacijom opravda program ozbiljnih mera štednje, povećanja poreza, budžetskih rezova, smanjenja državnih troškova za penzije koji je vlada ponudila poveriocima u zamenu za opstanak u evrozoni i spasavanje od bankrota.
„Dobili smo mandat da postignemo bolji dogovor, ali ne i da zemlju izvedemo iz evrozone. Došli smo na vlast zajedno, ili ćemo tako nastaviti ili ćemo zajedno i otići“, poručio je premijer Aleksis Cipras članovima svoje Sirize, koja nije jedinstvena kada je reč o uslovima koji su ponuđeni međunarodnim poveriocima. Po oceni njenog radikalnog krila, koje predvodi ministar energetike Panajotis Lafazanis, koji je kao ministar treba da stavi potpis na grčki zahtev, pristajanje na drastične mere štednje, kako je izjavio, „ne vodi nikuda, ne spasava zemlju i u suprotnosti je sa onim što je Siriza kao program ponudila narodu“.
Na zasedanju parlamenta vladi treba da se da mandat za pregovore o listi prioritetnih mera za postizanje sporazuma o finansijskoj pomoći. Premijer Cipras je već upozorio da ukoliko podršku dobije od opozicije koja je pristala na konsenzus ali ne i od članova svoje partije – neće ostati na čelu vlade.
Pristajanjem na mnoge uslove poverilaca vlada je naciju stavila pred program sa mnogo težim uslovima nego ikada do sada. Vlada namerava da budžetske rashode smanji za više od 12 milijardi evra, što je za četiri milijarde više od predloga koji je nudila pre desetak dana kada se pozivala na „crvene linije” humanitarnog karaktera, koje više niko ne pominje – popunjavanje budžeta kroz nove poreze, intenzivno smanjene državnih troškova za penzije iz privatizacije.
Vlada je, za razliku od prethodnog predloga, sada predvidela da ipak poveća porez na dohodak i PDV za restorane na 23 procenta, da odmah krene sa reformom penzionog sistema, da na 13 posto poveća porez na luksuz, uvede porez na TV reklame, pređe na sistem novog kolektivnog pregovaranja... Atina se obavezuje da do kraja oktobra objavi datume raspisivanja tendera za privatizaciju železnice i luka Pirej i Solun, da privatizuje regionalne aerodrome i proda državne akcije u grčkom „Telekomu”.
U zamenu za ustupke, premijer Cipras računa na novi trogodišnji program kreditiranja vredan 53,5 milijardi evra kojim bi Grčka pokrila dužničke obaveze do kraja 2018. godine. Takođe, vlada se nada hitnoj novčanoj pomoći kroz prelazni sporazum koji bi joj omogućio da plati dospela dugovanja u julu i avgustu. Zauzvrat, tvrdi da će u parlamentu već iduće nedelje biti izglasani novi zakoni koji regulišu penzionu oblast i poresku sferu. Ciprasova vlada nudi smanjenje troškova za odbranu za 100 miliona ove i 200 miliona iduće godine, što je gotovo približno ranijem zahtevu poverilaca. Penzione reforme donele bi u zemlji od 11 miliona stanovnika i 2,6 miliona penzionera, ali i 1,6 miliona nezaposlenih, uštedu do 0,30 BDP u ovoj i jedan posto u idućoj godini. Uvode se mere koje će sprečiti masovni prerani odlazak u penziju i ujednačiti uslove za penzionisanje na starosnoj granici od 67 godina.
Nekim čudom je izostao dosadašnji zahtev za otpis dela grčkog duga koji je zagovarao bivši ministar finansija Janis Varufakis. Šta se dogodilo?
Umesto otpisa duga, sada je izričita želja Grčke da ostane u evrozoni i zadrži evro kao valutu. Sve je više pitanja zašto se izlazilo na referendum koji je koštao 20 miliona evra u trenutku kada je uvedena kapitalna kontrola i isplata preko bankomata samo 60 evra dnevno, kada su banke zatvorene, penzioneri ne dobijaju penzije... Jer, sada je Grčka sama predložila reforme vrlo bliske onima protiv kojih je narod glasao na referendumu. Tako je, recimo, Atina sama predložila da, tačno kako su poverioci i zahtevali, kroz sistem PDV-a nađe načina da godišnje obezbedi prihode od 1,8 milijardi evra. Prihvatila je, iako je narod na referendumu rekao „ne”, i meru da sva prerađena hrana, dakle, sve sem svežih proizvoda, dobije stopu od 23 posto... Popustila je vlada i kada je reč o zahtevu Brisela da se ukine posebni porez za grčka ostrva i da se stvori jedinstveni sistem bez dosadašnjih olakšica. Atina sada pristaje da se eliminiše popust samo većim i turistički razvijenim ostrvima, a da se mala, najudaljenija ostave u sadašnjem statusu.
Najstrašnije je što nema nikakve garancije da će grčki predlog koji zovu „reforme za keš“ uopšte zadovoljiti poverioce. Suštinsko je pitanje: da li Evropa želi, uopšte, da Grčka ostane u evrozoni? Ako je tako, jevtinije je da joj daju 53 milijarde i nekakav „politički azil” da u naredne tri godine pokuša da dovede u red svoje finansije, poreski sistem i odnose u vladi. U protivnom, odlazak Grčke koštao bi ih preko 270 milijardi evra.
Tada će premijer Cipras, kako su mu zlurado poručili poslanici opozicije koji su ga u parlamentu žestoko kritikovali zbog paketa mera, „možda konačno početi da rukovodi zemljom“.
„Načinjeno je mnogo grešaka, pet i po meseci tapkamo u mestu i svaki novi pregovor sa kreditorima je sve teži za narod. Mere koje je predložila Ciprasova vlada su dramatične, ali nemamo izbora. Nadamo se samo da će evropski narodi umeti da ocene veličinu žrtve i daju nam priliku da se spasemo od katastrofe“, izjavio je bivši lider Pasoka Evangelos Venizelos.
Prema izvorima u Briselu, posle preporuke institucija, radni sastav Evrogrupe sastaje se danas u 11, a Evrogrupa na nivou ministara finansija u 16 sati. Ukoliko se na tom skupu donese odluka da postoje uslovi za početak novih pregovora o grčkom zahtevu za novi trogodišnji program finansiranja, sastanak EU možda neće biti potreban. U tom slučaju tokom naredne nedelje počeće proces ratifikacije novog sporazuma u parlamentima članica evrozone kako bi se izbeglo odugovlačenje, saopštava Brisel. Moguća je i odluka o prelaznom paketu kako bi Grčka odmah dobila neophodna sredstva.
Međutim, poručuje Brisel, sve je spremno i za – plan „B”.
Pogledaj vesti o: Grčka, Nedelja štednje
