Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Jul.2015, 08:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sutra moguća ključna odluka o Grčkoj
Predsednik evrogrupe Jerun Dajselblum izjavio je danas da bi na sutrašnjem vanrednom sastanku ministara finansija evrozone mogla biti doneta ključna odluka, nakon što je zvanična Atina dostavila novi predlog reformi za dobijanje hitne finansijske pomoći.
Uoči sednice holandske vlade, Dajselblum nije želeo da precizira detalje najnovijeg grčkog predloga, ali je rekao da je poslednji dokument Atine "jedan kompletan tekst", prenosi Rojters.
Cipras apelovao na >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << poslanike: Nemam mandat da izvedem Grčku iz evrozone
Dajselblum je sinoć potvrdio da je skoro dva sata pre isteka roka primio predlog mera kojima Vlada Grčke namerava da ispuni uslove za novi sporazum sa međunarodnim kreditorima koji bi tu zemlju spasao bankrota i izlaska iz evrozone.
Istovremeno, predsednik grčke vlade Aleksis Cipras danas je apelovao na poslanike svoje partije Siriza u parlamentu da podrže plan fiskalnih reformi u zamenu za dobijanje pomoći kreditora, upozorivši ih da im narod nije dao mandat da izvedu Grčku iz evrozone.
Telefonska konferencija kreditora u 13 časova
Rukovodioci institucija-kreditora Grčke održaće u 13 časova telefonsku konferenciju o najnovijem predlogu reformi Atine za dobijanje finansijske pomoći, saopštili su danas neimenovani evropski izvori.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard i šef evrogrupe Jerun Dajselblum će napraviti prvu procenu plana koji je zvanična Atina kasno sinoć poslala Briselu, saopštili su izvori, a prenosi Rojters.
Prema prvim informacijama, Cipras se novim planom reformi koji treba da pomogne stabilizovanje ekonomske situacije saglasio sa povećanjem poreza i reformom penzionog sistema, u skladu sa zahtevima Evropske komisije (EK), Evropske centralne banke (ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), preneo je Bi-Bi-Si.
Pored toga, grčka vlada namerava da smanji budžetske rashode za više od 12 milijardi evra u naredne dve godine.
Kako je javio Rojters, u zamenu za ustupke, Grčka očekuje od kreditora reviziju ciljnih parametara o obimu prvobitnog budžetskog suficita za predstojeće četiri godine i dobijanje novog programa finansijske pomoći od 53,5 milijardi evra za pokrivanje obaveza po dugu do kraja juna 2018. godine.
Grčka očekuje 53,5 milijardi evra
Novi paket mera koji je grčka vlada predala Evrogrupi izlazi u susret zahtevima međunarodnih kreditora da Atina poveća poreze i smanji državni trošak na penzije, javljaju danas agencije.
Grčka od kreditora zauzvrat očekuje 53,5 milijardi evra kojima bi se do kraja juna 2018. godine pokrile dospele obaveze za otplatu dugova, prenosi Rojters.
Te mere, koje uključuju povećanje poreza za brodarske kompanije i ukidanje poreskih olakšica za ostrva, treba da ispune uslove za novi sporazum sa kreditorima koji bi Grčku spasao bankrota i izlaska iz evrozone.
Vlada takođe planira da poveća porez na dodatu vrednost za restorane i hotele, da krene sa reformom penzionog sistema, kao i da odredi čvrst rok za otpočinjanje velikih privatizacija.
AP konstatuje da je grčka vlada pristala na zahteve koje je ranije odbijala da prihvati, uglavnom premeštajući razne kategorije robe i usluga u višu poresku stopu.
Rojters precizira da su među ponuđenim merama trenutno povećanje poreza na luksuz i uvođenje poreza na televizijske reklame, kao i prelazak na novi sistem koletivnog pregovaranja krajem godine.
Do kraja oktobra tenderi za privatizaciju želelznice i luka u Pireju i Solunu
Grčka Vlada se takođe obavezuje da do kraja oktobra objavi datume kada će raspisati tendere za privatizaciju želelznice i luka u Pireju i Solunu.
Takođe će preduzeti korake u privatizaciji regionalnih aerodroma i prodaje državnih akcija u grčkom Telekomu.
Pored toga, Atina nudi kresanje troškova na odbranu.
Vlada, takođe, novu penzionu reformu najavljuje već za oktobar ove godine.
Grčki predlog stigao je u Brisel, šefu Evrogrupe Jerunu Dajselblumu, skoro dva sata pre isteka roka, ranije određenog u četvrtak u ponoć.
Ako evropski partneri budu zadovoljni, paket mera grčkog premijera Aleksisa Ciprasa mogao bi da bude prihvaćen na vanrednom samitu lidera EU u nedelju.
U suprotnom, Grčkoj preti izlazak iz evrozone, navodi Rojters.
Cipras: Nije nam dat mandat da izvedemo Grčku iz evrozone
Cipras je apelovao danas na poslanike svoje partije Siriza u parlamentu da podrže plan fiskalnih reformi i zamenu za dobijanje pomoći kreditora, upozorivši ih da im narod nije dao mandat da izvedu Grčku iz evrozone.
U poslednjem pokušaju da zaustavi finansijski slom zemlje, Cipras je zatražio odobrenje Sirize za vladin plan reformi koji su kao uslov postavili međunarodni kreditori da bi odobrili novu finansijsku pomoć Atini, prenosi agencija Rojters, pozivajući se na izjavu jednog grčkog zvaničnika.
Prema rečima Rojtersovog sagovornika, Cipras je poslanicima rekao: "Suočeni smo sa krucijalnim odlukama. Imamo mandat da postignemo bolji dogovor od ultimatuma koji nam je dala evrogrupa, ali nam svakako nije dat mandat da izvedemo Grčku iz evrozone, Svi smo u ovome zajedno".
Oland: Predlozi Atine ozbiljni i kredibilni
Francuski predsednik Fransoa Oland je najnovije predloge Atine za postizanje sporazuma sa kreditorima okarakterisao kao ozbiljne i kredibilne.
"Predstojeći sati će biti izuzetno važni", izjavio je Oland, i dodao da još ništa nije odlučeno, jer će zvaničnici evrozone tek sutra razmotriti detalje grčkog plana reformi uoči vanrednog samita lidera EU koji se održava u nedelju, prenosi agencija Frans pres.
I francuski ministar privrede Emanuel Makron rekao je danas da je umereno optimističan u pogledu postizanja sporazuma evrozone i Grčke, navodeći da je zvanična Atina napravila veliki napredak u najnovijim predlozima.
"Verujemo da je veliki napredak ostvaren u poslednjih nekoliko dana. Nivo reformi je u skladu sa onim što smo očekivali", kazao je Makron, samo dan nakon što je Grčka predala novu listu reformi kreditorima.
Istovremeno, bivši predsednik Evropske centralne banke (ECB) Žan-Klod Triše smatra da bi kreditori Atine registrovali velike gubitke u slučaju potencijalnog izlaska te zemlje iz evrozone.
"Ne samo da bi Grci izgubili u slučaju "gregzita", već bi i poverioci morali da odustanu od naplate gotovo svih svojih kredita", izjavio je Triše za nemački list "Frankfurter algemajne cajtung".
"Rizik od izbijanja geopolitičke krize je potcenjen u Evropi, a naročito u Nemačkoj", izjavio je Triše, koji se na čelu ECB-a nalazio od 2003. do 2011. godine.
Pogledaj vesti o: Penzija
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
Grčka poslala mere - pristala na sve
Izvor: OkRadio.rs, 10.Jul.2015
Grčka vlada predala je Evrogrupi novi paket mera, kojim je izašla u susret zahtevima međunarodnih kreditora da poveća poreze i smanji državni trošak za penzije. Grčka od kreditora zauzvrat očekuje 53,5 milijardi evra kojima bi se do kraja juna 2018. godine pokrile dospele obaveze za otplatu...
Grčka izlazi u susret poveriocima, traži još novca
Izvor: RTS, 10.Jul.2015
Novi paket mera koji je grčka vlada predala Evrogrupi izlazi u susret zahtevima međunarodnih poverilaca da Atina poveća poreze i smanji državni trošak na penzije. Grčki parlament će posle podne glasati o tim merama, a lideri EU izjasniće se o njima na vanrednom samitu u nedelju. ...
