Izvor: RTS, 09.Dec.2009, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčki dug ugrožava evro
Grčki javni dug toliko se nagomilava da bi ta zemlja mogla da dođe u situaciju da ne može da otplaćuje prispele dugove, piše "Špigl". List upozorava da loše stanje u jednoj od članica evrozone može da ima negativan uticaj na evropsku valutu.
Iako se posle najgorih meseci krize ekonomski indikatori popravljaju među evropskim ekonomistima raste zabrinutost zbog javnog duga Grčke, koji se toliko povećava da zemlja uskoro neće moći da otplaćuje prispele dugove, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << piše nemački nedeljnik "Špigl".
Međutim, problem nije samo u nemogućnosti Grčke da se izbori sa sopstvenim ekonomskim problemima, već i u tome što loše stanje u jednoj od članica evrozone može da ima jak negativan efekat na zajedničku evropsku valutu evro, piše list.
Direktor Nemačke banke Jozef Akerman je prošle nedelje na Samitu o ekonomiji u Berlinu upozorio da se ekonomska situacija može ponovo pogoršati.
"Nekoliko bombi može u svakom trenutku da eksplodira", rekao je Akerman i dodao da rastući problemi zaduženih zemalja, među koje je ubrojao i Grčku, mogu da dovedu do novih potresa.
Akerman nije usamljen u tom mišljenju. Iako zapostavljen zbog optimizma, jer je ekonomska kriza počela da prolazi, prošle nedelje ponovo je aktuelizovan jedan problem: strah od nacionalnog bankrotstva u državama evrozone, što bi moglo da ugrozi stabilnost evra.
Grčka je uvek bila na visokom mestu na listi najrizičnijih zemalja, ali je sada problem postao akutan, piše nemački list.
Grčki ministar finansija Georgos Papakonstantinou je pre tri nedelje najavio da će budžetski deficit Grčke dostići 12,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, umesto prethodno predviđanih 6 odsto, i daleko iznad limita od tri odsto koji važi u evrozoni.
A s obzirom na to da agencije koje procenjuju kreditni rejting zemalja nisu spremne da poprave svoje projekcije o Grčkoj, situacija će se samo pogoršavati, upozorava nemački list.
Lakmus papir za celu Uniju
"Problem Grčke će biti lakmus papir za valutu u evrozoni", rekao je jedan visoki zvaničnik nemačke administracije.
Grčka je već sada akumulirala dug koji će biti jako teško, ako ne i nemoguće otplatiti. Vlada se poslednjih godina mnogo zadužila, a investitori su izgubili poverenje u hartije do vrednosti koje emituje država.
Procenjuje se da javni dug dostići više od 260 miliona evra. Vlada u Atini će biti primorana da se ponovo zadužuje na tržištu kapitala, kako bi vratila dug.
Ali, ukoliko ne pronađe kupce za svoje obveznice, Grčka neće imati izbora, nego da saopšti da nije u mogućnosti da otplaćuje dugove, baš kao što su to uradili Meksiko, Ekvador, Rusija i Argentina u prethodnoj deceniji, upozorava "Špigl".
To je stavilo Brisel u neprijatan položaj. Pravila Evropske unije sprečavaju da se novac pozajmljuje članicama koje prave prevelike rupe u državnom budžetu. Čak i kada bi postojao način da se zaobiđe ta zabrana, posledice bi mogle da budu katastrofalne, piše list.
Nepostojanje zabrinutosti za budžetsku disciplinu u državama kao što su Španija, Italija i Irska, bi moglo da se proširi, a duge države bi mogle da postave jasno pitanje: "Zašto štedeti, ako će drugi da namire račun?"
Sa druge strane, ako Brisel prepusti Grčku njenim sopstvenim potencijalima, posledice će takođe biti veoma loše.
"Poverenje u evro će biti poljuljano, a države Unije će se suočiti sa važnim testom. Koliko je dobra zajednička valuta, ako neke od članice plaćaju svoje dugove, a neke ne?", upozorava nemački nedeljnik.
Strah od domino efekta
Osim toga, postoji i domino efekat. Ako jedna od članica evrozone propadne, to bi moglo da se prenese i na druge članice koje su u sličnoj situaciji, što može da ugrozi evrozonu.
Međutim, bar prema nedavnim izjavama, situacija u vezi sa Grčkom ne brine mnogo čelnike nemačke centralne banke.
"Pa šta ako Grčka prestane da plaća dugove? Evro je dovoljno jak da to podnese. Prava pretnja može da nastane ako Brisel počne da zavisi od grčke pomoći, a onda će se zajednica država koje koriste evro pretvoriti u zajednicu inflacije", rekao je jedan o izvršnih direktora banke, navodi list.
Odgovor na pitanje da li se bankrot Grčke može sprečiti zavisi od Evropske centralne banke, koja će održati sastanak 17. decembra, a jedna od tema će biti i Grčka.
Čelnici centralnih banaka država evrozone već su počeli da spekulišu šta bi moglo da se desi ako Grci krenu da štampaju evre bez odobrenja Evropske centralne banke.
"Nemam nikakve sumnje da li će Grčka bankrotirati, a svi koji spekulišu da će se to desiti su u zabludi", poručio je Žan Klod Junker, kako bi ohrabrio Grčku.
Evropska unija će ubuduće svakako imati čvršći pristup prema Grčkoj. Pre tri nedelje vladi u Atini stigla je kritika iz Brisela, ali je grčka vlada pokazivala malo interesovanja da preduzme neke odlučne korake, piše list.
Vlada namerava da smanji deficit, ali samo do nivoa od 9,1 odsto BDP-a sledeće godine, što je premalo, prema mišljenju mnogih evropskih ministara.
Kako je nedavno rekao grčki ministar finansija, "zemlji će biti potrebno najmanje četiri godine da deficit stavi pod kontrolu "bez ugrožavanja ekonomskog oporavka".
Jedan investicioni bankar iz Londona procenjuje da će cena grčkih obveznica u kratkom roku nastaviti da pada.
"Ako neko duguje 1.000 evra, on ima problem. Ako neko duguje 10 miliona evra, onda banka ima problem. A banka je u ovom slučaju Evropa", slikovito objašnjava bankar.
