Izvor: Southeast European Times, 07.Maj.2012, 23:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčki birači kaznili vladajuće stranke zbog mera štednje

Šanse za novu koaliciju su nestabilne, a verovatnoća novih izbora raste.

07/05/2012

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 7.5.2012.

Besni zbog smanjenja plata, povećanja poreza i smanjenja penzija koje su zahtevali međunarodni kreditori u zamenu za 239 milijardi evra iz paketa spasa za podršku propaloj ekonomiji zemlje, grčki birači žestoko su kaznili dve vladajuće stranke, koje su dominirale politikom u poslednje četiri decenije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times <<

Sedam stranaka osvojilo je mandate u parlamentu sa ukupno 300 mesta na izborima u nedelju (6. maja) -- na kojima je pobedila konzervativna Nova demokratija, ali sa samo 18,88 odsto glasova. Njen žestoki rival, socijalistički PASOK, skliznuo je na treće mesto, sa samo 13,1 odsto glasova, što je šokantan pad u odnosu na 44 odsto koliko je stranka osvojila 2009. godine.

Čak i sa 50 dodatnih mesta dodeljenih Novoj demokratiji, zato što se našla na prvom mestu, dve glavne stranke osvojile su samo 149 mesta, što ih sprečava da naprave još jednu koaliciju. To je izazvalo talas neizvesnosti oko toga da li može da se formira nova vlada -- i da li će se Grčka pridržavati mera štednje na kojima insistira trojka EU-MMF-ECB ili zemlja neće biti u mogućnosti da vraća svoje dugove, pa će morati da napusti evrozonu.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojbl, čija je zemlja izdvojila najviše za pakete spasa, upozorio je pre glasanja da će, ako nova grčka vlada bude odstupala od svojih obaveza, zemlja „snositi posledice“.

Uprkos sve većem gnevu, rezultati su iznenadili mnoge. „Većina građana i političkih lidera je u šoku u ovom tretuntku“, izjavio je za SETimes Antonis Klapsis, šef istraživačkog odeljenja na Institutu za demokratiju Konstantinos Karamanlis. „To je bio bes zbog štednje“, rekao je on.

Kao i u Francuskoj, još jednoj zemlji članici EU, u kojoj su birači u nedelju smenili Nikolasa Sarkozija zbog mera štednje, besni Grci okrenuli su se protiv tradicionalnih vladajućih stranaka u znak osvete, tražeći novo rukovodstvo u redovima drugih stranaka.

Levičarska stranka SIRIZA, koju vodi 38-godišnji Aleksis Cipras, bivši lider Komunističke omladine, iznenadila je mnoge našavši se na tesnom drugom mestu, sa 16,7 odsto glasova. „Posle dve godine varvarizma, demokratija se vraća kući“, rekao je Cipras.

To se odnosi i na neonacističku stranku Zlatno svitanje -- koja želi da protera sve imigrante iz zemlje -- koja je doživela strmoglav uspon sa 0,29 odsto, od pre dve godine, na skoro 7 odsto na izborima u nedelju. Samozvani fašisti imaće 21 mesto u parlamentu.

Nova Nezavisna grčka stranka, na čelu sa Panosom Kamenosom, koji je napustio Novu demokratiju, i koji se protivi merama štednje, zauzela je četvrto mesto sa 10,5 odsto glasova. Komunisti su zauzeli peto mesto, sa 8,47 odsto, a Demokratska levica bila je sedma sa 6,1 odsto glasova.

Stranka krajnje desnice LAOS, koja je kratko bila u koalicionoj vladi, platila je cenu toga jer nije uspela da pređe izborni cenzus od 3 odsto za ulazak u parlament.

„Ljudi su jasno i glasno izrazili svoj stav protiv štednje“, rekao je Aleks Afuksenidis, istraživač u Institutu političke sociologije, Nacionalnog centra za socijalna istraživanja u Atini, u izjavi za SETimes. „Rezultat pokazuje veliku promenu u grčkoj politici, s obzirom da je PASOK, koji je vladao skoro konstantno od 1981, u potpunom rasulu. Očekujte nove izbore za otprilike mesec dana.“

Lider Nove demokratije Antonis Samaras -- koji se protivio štednji kada je bivši lider PASOK Jorgos Papandreou bio premijer, pre nego što je podneo ostavku pre šest meseci -- ima tri dana da formira vladu, ali skoro da nema kome da se obrati.

„Razumem bes ljudi, ali naša stranka neće ostaviti Grčku bez vlade“, rekao je Samaras. On sada podržava štednju, ali je istakao da želi ponovo da pregovara o uslovima, mada je Trojka upozorila da bi svaki pokušaj poigravanja sa reformama mogao da dovede do zaustavljanja drugog paketa pomoći od 139 milijardi evra. Grčka opstaje na prvom paketu pomoći od 109 milijardi evra u kreditima.

Samaras je izjavio da će pokušati da pronađe partnera za formiranje proevropske vlade, ali je Cipras antikapitalista i žestoki protivnik štednje.

Grčkim izbornim zakonom propisano je da, u slučaju da niko nema dovoljnu većinu u parlamentu, prva stranka ima tri dana da formira vladu, a potom druga, pa treća. Ako vlada ne bude formirana, Grčka bi mogla da zapadne u dodatni politički haos i morali bi da se održe novi izbori.

Grčki mediji već su spekulisali da bi 17. jun mogao da bude datum održavanja novih izbora.

Samaras je rekao da će on pokušati da formira „vladu nacionalnog spasa“, koja bi održala zemlju u evrozoni. On je istakao da izborni rezultati pokazuju „razočarenje grčkih građana neperspektivnom politiku, koja ih je gurnula preko ivice“.

„Ne mogu da zamislim kako Samaras može da sarađuje sa političkim liderom koji je protiv štednje. To deluje bizarno“, rekao je za SETimes Jorgos Cogopulos, istraživački saradnik Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku, sa sedištem u Atini.

On je dodao da ishod „nije samo izražavanje stava protiv štednje, nego i kažnjavanje političara koji su doveli Grčku do neispunjavanja dužničkih obaveza. Ljudi znaju da je štednja neophodna, ali traže da se teret krize snosi na pošten način, a to se nije desilo“.

Istraživanja pokazuju da oko 70% Grka želi da ostane u evrozoni, ali se isto toliko protivi štednji.

Tomas Malutas, direktor Nacionalnog centra za socijalna istraživanja, rekao je za SETimes da su rezultati izuzetni.

„To je bilo nezamislivo pre nekoliko meseci“, rekao je on, dodajući da je dvopartijski sistem propao. „To je apsolutno kraj jednog doba, ali ako uđemo u period neizvesnosti, plašim se da obnova starog režima nije mnogo daleko.“

Nastavak na Southeast European Times...