Izvor: B92, 07.Nov.2011, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka zbog krize ostaje bez mladih
Atina -- Oko 40 odsto mladih u Grčkoj je bez posla, pa osam od deset onih koji su izgubili strpljenje i veru žele da napuste krizom uzdrmanu zemlju
Pošto je ovih dana ostao bez posla, Dionis Lambropulos ozbiljno razmišlja da se pridruži armiji od 50.000 mladih Grka koji sopstvenu budućnost ne nalazi u domovini zahvaćenoj najtežom ekonomskom i finansijskom krizom poslednjih decenija.
U zemlji koja ima 2,5 miliona mladih od 20 do 35 godina sve je manje strpljenja, vere >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u ekonomski oporavak. Oko 40 odsto mladih je bez posla.
Serija razgovora koju je obavila Politika potvrđuje na malom uzorku istraživanje agencije Kapa, po kome osam od deset mladih Grka želi da ode trbuhom za kruhom. Po evidenciji Evrobarometra, to je 37 odsto mladih između 25 i 35 godina.
Grčka je već jednom u istoriji bila izvoznik radne snage, ali se u ovim kriznim danima slika samo donekle ponavlja.
"Današnja generacija imigranata bitno se razlikuje od predaka iz prvog talasa koji su pedesetih ili sedamdesetih godina prošlog veka u daleki svet otišli da rade po fabrikama i rudnicima. Suočeni smo sa odlivom obrazovanih kadrova”, kaže novinar Tanasis Vlahos.
I dok, prema podacima solunskog univerziteta, 84 posto Grka koji su diplomirali u inostranstvu odbija da se vrati u domovinu, preko 50.000 mladih, uglavnom visokoobrazovanih, podnelo je zahteve za vizu. Najprivlačnija su odredišta upravo sa dijasporom u kojoj živi od tri do sedam miliona Grka - SAD, Australija, Kanada i Nemačka.
Američka i australijska ambasada zatrpane su hiljadama zahteva obrazovanih Grka, od kojih su mnogi studirali u inostranstvu ili su završili zapadne koledže u Atini. Samo u Nemačkoj, grčka zajednica je u poslednje dve godine – kada je počela kriza – sa 300.000 porasla za 10.000 novih emigranata.
Grčka dijaspora spremna je da pomogne mladima jer niko od njih nije zaboravio kako je bilo teško počinjati u tuđem svetu. Za sve zainteresovane otvorili su sajt koji se zove jednostavno: Patriotika.
Ipak, prete posledice koje je generacijama teško ispraviti. To ne sprečava ekonomistu Kiki Teodoridu da pakuje kofere. Ide za Šangaj, gde je njen suprug dobio posao u banci. "Odlazimo zato što osećamo da su nam ovde sva vrata zatvorena. Ako hoćeš normalan život, ovde nije mesto za to”, kaže ona.
Isto misli i njena drugarica Marija Celu, biolog, koja čeka odgovor iz Kanade. "Ako dobijem posao, odoh. Roditelji su nesrećni, ali osećam da se gušim. Ne mogu više, hoću da živim, da me kao ženu priznaju i profesionalno uvažavaju", objašnjava.
Sa novcem koji zarađuje većina mladih u Grčkoj ne može da se živi, ne može da se zasnuje porodica. Atina je zvanično po skupoći na 38. mestu između 73 svetske metropole. Mladi parovi vraćaju se kod roditelja, odlaze u unutrašnjost.
Harula Petulaki je stručnjak za ishranu, i sa 30 godina, zajedno sa dečkom, živi na teret roditelja. "Od muke sam se ugojila, izgubila svaku volju”, kaže.
"Daleko od turobne, depresivne Grčke kakva je ona danas. Mesecima sam bez posla. Imam 30 godina, ne mogu da plaćam kiriju i vraćam se na početak, na Simi, malo ostrvo odakle sam pun nade pre više od decenije krenuo u Atinu na studije”, kaže Jorgos Papadopulos, koji je radio u firmi za iznajmljivanje luksuznih jahti.
"Sramota me je da me izdržavaju roditelji, ali kad skupim nešto novca, odoh kod rođaka u Australiju”, dodaje.
Građevinski inženjer Harula Teodoru, 33, prešla je u Solun gde radi privatno i razmišlja da ode u inostranstvo. On navodi da "gotovo da nema onih za koje ne znam da bi otišli van zemlje. Maštaju o Holandiji, Londonu. Mnogi su tamo studirali.”
Podaci Evropasa pokazuju da je preko 35.000 molbi za zaposlenje upućeno u EU što je, između 30 zemalja sa spiska, Grčku dovelo na treće mesto.
Despina Lambropulos, Dionisova sestra, dvadeset trogodišnjakinja, koja je tek svršeni pedagog u potrazi za poslom, obazrivija je. "Otići od kuće je, valjda, poslednja opcija. Mnoge moje drugarice se za početak, u potrazi za poslom, vraćaju u svoja rodna mesta”, kaže uverena da će nešto naći i da nikada neće morati da ode iz Grčke, da se odvoji od "mame i braće”.
Analitičari upozoravaju da energiju mladih koji gledaju roditelje koji su bez posla i teško žive treba što pre pravilno usmeriti da ne bi otišli u pogrešnom pravcu, da ne bi postojala opravdanja za divljanje na ulicama grčkih gradova.
U letošnjim protestima među demonstrantima je uz radnike bilo najviše visokoobrazovanih, nezaposlenih i radikalnih mladih Grka.
"Mnogo mojih poznanika je učestvovalo u demonstracijama. Osećamo se odbačeno, izigrano, bez perspektive”, kaže dvadeset osmogodišnja Meni Belesi iz Atine, koja studira, živi kod roditelja i povremeno uspeva da dobije posao. "Ne mislim da je nasilje i divljanje na ulicama put i način da rešimo probleme. Mi želimo da nešto promenimo, ili će mnogi otići”, dodaje.
U odnosu na ostale evropske zemlje, prema podacima Evrostata, jedan od tri Grka sa fakultetom je bez posla, čak 58,9 odsto govori strani jezik, dok je u Evropi takvih 39 procenata.
Učitelj igranja Mihalis je, kao mnogi, u Americi sklopio fiktivni brak da bi dobio dozvolu za rad. Desetine drugih apatično sede u kafićima i čekaju da se nešto desi. Do guše zaduženoj zemlji desiće se godine stezanja kaiša.
