Izvor: Southeast European Times, 07.Dec.2011, 23:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčka vidi odluku MSP po tužbi Makedonije i kao pobedu i kao brigu

Šta predstavlja ime? Grčka i Makedonija se spore oko toga od devedesetih godina.

07/12/2011

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 7.12.2011.

Odluka Međunarodnog suda pravde (MSP), sa 15 prema 1, da Grčka nije bila u pravu kada je blokirala ulazak Makedonije u NATO 2008. godine zbog dugogodišnjeg spora oko imena, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << izazvala je neke glasove ogorčenja kod Grka, ali i tvrdnje da je to pobeda, zato što je sud rekao da neće zabraniti Grčkoj da to ponovo uradi.

Bitka oko imena, koja traje već više od 15 godina, od kada je Grčka dozvolila svom severnom susedu da usvoji ime Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija -- u Grčkoj se podsmešljivo koristi skraćenica BJRM -- daleko je od rešenja. Neki Grci strahuju da bi odluka suda mogla da dovede do zvaničnog priznanja imena Makedonija, čemu se žestoko protive zato što severna grčka pokrajina, na koju se zemlja naslanja, nosi isto ime.

Pravna savetnica Grčke Marija Telalian rekla je sudu u martu da Atina nije prekršila privremeni sporazum između dve zemlje postignut 1995. godine -- kojim se sprečava blokiranje Skoplja u pridruživanju međunarodnim organizacijama – nego da je Makedonija prekršila dogovor kada je zatražila da se pridruži pod imenom Republika Makedonija.

Presuda bi mogla da donese težinu protestima Makedonije da Grčka nepravedno blokira njen ulaz u međunarodna tela, ali se sud držao podalje od toga.

Jorgos Cogopulos, istraživač u Helenskom fondu za evropsku i inostranu politiku sa sedištem u Atini, izjavio je da makedonski lideri još uvek ne bi trebalo da likuju.

„To bi moglo da se doživi kao [njihova] pobeda, ali ako čitate presudu shvatićete da Grčka opet može da stavi veto“, rekao je on za SETimes.

On je dodao da je Grčka napravila grešku kada je dozvolila da se u skraćenicu uvrsti reč „Makedonija“, te da bi odluka suda mogla da otvori vrata potpunom međunarodnom priznanju imena uprkos primedbama Grčke.

Mada EU i UN priznaju BJRM kao zvanično ime, više od 100 zemalja priznaje naziv Republika Makedonija.

Iako je presuda predstavljala podeljenu odluku kojom bi se Grčkoj moglo dozvoliti da zabrani ulaz Makedonije u EU ili NATO, rekao je Cogopulos, ipak se stvara dilema.

„Grčka je već prihvatila da reč 'Makedonija' bude deo kompozitnog imena … sada kada je većina država de fakto počela da priznaje ustavni naziv, oni [Makedonija] smatraju da će za nekoliko godina svi koristiti taj naziv. Oni ne žele da prave kompromis. Puno je pritiska na Grčku, jer trenutno nemamo puno zemalja na svojoj strani.“

Grčka želi geografsku distinkciju i pregovarač UN Metju Nimic radio je sa nizom grčkih administracija i makedonskih zvaničnika na pronalaženju rešenja.

Međutim, postignut je mali napredak, posebno zato što je Grčka bila uznemirena kada je Makedonija nazvala svoj aerodrom po Aleksandru Velikom, koga Grčka smatra svojom istorijskom ličnošću.

Grčka takođe strahuje da Makedonija ima teritorijalne ambicije, a posebno prema drugom najvećem gradu u zemlji, Solunu, gde je oko 150 članova ultra-desničarske grupe održalo demonstracije posle odluke suda, uzvikujući „Grčka pripada Grcima“.

Nacionalisti, a posebno stranka krajnje desnice Narodni pravoslavni pokret (LAOS), na čelu sa Jorgosem Karacaferisom, koji je deo privremene koalicione vlade u Grčkoj do izbora početkom sledeće godine, ljuti su zbog ovakve odluke. Karacaferis je rekao da će njegova stranka izaći iz vlade ako Makedonija na kraju dobije bitku oko imena.

Grčki privremeni ministar Lukas Papademos rekao je da je „postizanje međusobno prihvatljivog rešenja oko pitanja imena uslov za potpunu normalizaciju odnosa“, ali je dodao da, kako je rekao, „konstantne provokacije“ Makedonije predstavljaju prepreku.

A izvan sudnice, grčki ambasador u Holandiji Janis Ekonomides pozvao je Makedoniju da se „uzdrži od korišćenja današnje odluke za potkopavanje pregovora“, dok je šef NATO Anders Fog Rasmusen u Briselu rekao da Makedonija neće biti primljena u Alijansu dok se ne reši pitanje imena, pa su neki grčki analitičari bili manje uznemireni u pogledu, kako kažu, tehničkog nokauta za Makedoniju.

„Neki ljudi ovde deluju zadovoljno u smislu da je ovo sada gotovo, pa možemo da radimo na pitanju imena, jer ovo nije bilo tako loše za Grčku“, kaže za SETimes Aleks Gianulias, viši istraživač na atinskom Istraživačkom institutu za evropske i američke studije, koji je specijalizovan za bezbednosna pitanja.

„Nema straha, mada su neke političke stranke uplašene“, kaže on. „Jedina stvar oko čitavog ovog pitanja je to što su neki ljudi zabrinuti oko sposobnosti vlade da ispregovara nešto“, dodao je on.

Iz Atine nije bilo mnogo protivljenja tome da bivša jugoslovenska republika koristi naziv Makedonija, dok ona nije 1991. godine proglasila nezavisnost. Zemlja zauzima deo teritorije u regionu koja je bila poznata kao Makedonija nakon osvajanja Aleksandra Velikog u 4. veku pre Hrista, a Grčka je vrlo zaštitnički nastrojena prema njemu i, kako tvrdi, prema istorijskim dokazima da je Makedonija grčka, što je viđenje koje se žestoko osporava u Makedoniji.

Asistent za međunarodne odnose na Univerzitetu u Atini Kostas Ifantis, bivši Fulbrajtov stipendista na Harvardu koji je povezan sa Helenskim centrom za evropske studije, kaže da nije bio iznenađen ishodom sudskog postupka.

„To je odluka koju je trebalo očekivati; ona je uravnotežena“, izjavio je on za SETimes. „Ona sadrži politički element. To je signal sudova da bi to pitanje trebalo rešiti i da ga ne treba podizati na nivo pravnog odlučivanja.“

On je rekao da, iako sud nije Grčku sprečio u korišćenju prava da ponovo blokira Makedoniju, „ne mislim da je to poziv za ponovno stavljanje veta; … ovo pitanje je zrelo za kompromis“.

Nastavak na Southeast European Times...