Izvor: Politika, 11.Okt.2013, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka uzvraća Nemačkoj zahtevima za ratnu reparaciju
Od našeg dopisnika
Atina – Grčka nikada nije zatvorila pitanje tragičnih posledica nacističke okupacije niti je oprostila ratnu štetu, pa se ovde sada ponovo aktuelizuje pitanje reparacije koju Nemačka treba da isplati Grčkoj.
Ekonomska kriza i šest godina recesije podgrejavaju zahteve koje sem opozicije ima i vlada Antonisa Samarasa, iako njihovo upućivanje Berlinu odlaže do „prave prilike“.
Vlada ima 80 stranica detaljno pripremljenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << analiza o obimu reparacije koju bi Nemačka trebalo da isplati. Premijer je izveštaj prosledio Zakonodavnom savetu i ovlastio ga da u ime grčkog naroda vodi zakonski postupak i eventualne pregovore sa Berlinom.
O kojoj sumi se radi? Ni posle 70 godina nema preciznog broja. Vladin izveštaj ne pominje total, ali se najčešće barata iznosom od 220 milijardi dolara, što je procena štete u infrastrukturi koju je dao Manolis Glezos, poslanik i bivši član grčkog Pokreta otpora. To je otprilike polovina ukupnog grčkog duga. Neki zahtevi idu i do 667 milijardi dolara.
Nemačka, međutim, smatra da je svoj dug za štetu pričinjenu nacističkom okupacijom, kada je 300.000 Grka umrlo od gladi ili pobijeno, izmirila isplatom 67 miliona dolara još 1960.
Poslednji put je pitanje reparacije zvanično obnovljeno ovog aprila, kada je tadašnji ministar inostranih poslova Dimitris Avramopulos i inicirao prikupljanje dokumentacije kojom sada raspolaže Samarasova vlada.
„Ovo mučno pitanje koje treba rešavati otvoreno je decenijama i ne treba ga poistovećivati sa našom fiskalnom krizom. Niko ne može da poredi prošlost i sadašnjost, ali to ne znači da treba gušiti bolna sećanja“, izjavio je on tada pred parlamentom.
U ministarstvu inostranih poslova takođe tvrde da nove zahteve o reparaciji ne treba dovoditi u vezu sa sadašnjom finansijskom situacijom u zemlji i da nije reč o pritisku na Berlin – koji je najveći zajmodavac Grčke, ali i najenergičniji sudija kada je reč o ispunjavanju dužničkih obaveza prezadužene zemlje.
Pitanje reparacije je uvek aktuelno, od njega se ne odustaje, ponavljaju ovdašnji zvaničnici pokušavajući da razuvere one koji smatraju da se radi o odgovoru Grčke na rigorozne nemačke fiskalne zahteve koji su hiljade Grka već ostavili bez posla, smanjili im zarade i penzije.
U medije su ovog proleća procureli detalji dokumenta sa oznakom državne tajne, koji je poslednjih dana ponovo aktuelan. Grčka potražuje 162 milijardi evra: 106 milijardi za tzv. okupacioni kredit, koji je Nacionalna banka Grčke isplaćivala Nemcima tokom rata, i još 56 milijarde za nadoknadu šteta, konfiskovanu imovinu, otete vrednosti.
Katarina Kralova, autorka studije „U senci okupacije: grčko-nemački odnosi 1940–2010“, koju ovih dana citira „Njujork tajms“, tvrdi da postoje pisani dokumenti o ovim dugovanjima.
Kada je u aprilu pitanje reparacije ponovo zvanično podignuto, list „Vima“ je pisao da Nemačka duguje Grčkoj upravo sumu od 162 milijardi evra na osnovu Londonskog sporazuma iz 1953, a da su se uslovi za isplatu reparacije stekli padom Berlinskog zida i ujedinjenjem Nemačke.
Sporazum propisuje da se, ukoliko dođe do ujedinjenja Nemačke u granicama u kojima je bila kada je započeo rat, ta država obavezuje da isplati ratnu štetu svim zemljama koje za to dostave dokaze. Dakle, Londonski sporazum, koji nije vremenski ograničen, stupio je davno na snagu.
„Reparacioni talas“ imao je svoje plime i oseke, ali sada ponovo raste. Partije sa levice, nezadovoljne drastičnim merama štednje, često podsećaju da vlada nije dovoljno energična u svojim zahtevima prema Berlinu.
Neki analitičari misle da bi Atina baš sada trebalo da aktuelizuje svoje zahteve za reparacijom. U trenutku kada je Samarasu iz Brisela još jednom poručeno da se kreditna tranša od milijardu evra odlaže do daljnjeg, do ispunjenja uslova koje je postavila trojka međunarodnih kreditora, možda bi podsećanjem na problem nadoknade ratne štete Grčka mogla da izvrši pritisak na Nemačku.
To bi vladi koja ima tesnu većinu u parlamentu bio poen u narodu koji – dobrim delom zbog provokativnih napisa u nemačkim listovima koji su Grcima savetovali smanjenje duga prodajom ostrva i Akropolja – veruje da su Nemci glavni uzrok njihovih nevolja i stradanja.
S druge strane, neki posmatrači misle da bi nagoveštaj Berlina da bi mogao da razmotri mogućnost isplate reparacije za kancelarku Angelu Merkel bilo lakše rešenje jer bi ga nemački poreski obveznici lakše progutali od svakog novog kredita Grcima.
U intervjuu nemačkom „Špiglu”, slavni američki investitor Džordž Soros poziva na sveobuhvatno rešavanje grčke dužničke krize tvrdeći da veliki deo duga treba otpisati jer se, u suprotnom, Grčka nikada neće oporaviti.
Tu, po Sorosu, posebnu ulogu ima Nemačka, koja mora da koriguje svoju politiku prema Evropi kako svoj izborni trijumf kancelarka Merkel ne bi ubrzo slavila kao Pirovu pobedu. Soros između ostalog podseća da Nemačka ne treba da zaboravi da je kroz istoriju, upravo kroz reparacije i otpis duga, tri puta profitirala.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 11.10.2013
.jpg)
