Izvor: S media, 05.Maj.2010, 11:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka usvaja nove mere štednje
Grčka će do kraja ove sedmice usvojiti nove mere štednje, sa ciljem da smanji budžetsku potrošnju za dodatnih 30 milijadi evra u naredne tri godine i spusti budžetski deficit na manje od tri odsto bruto nacionalnog proizvoda (BDP) do 2014. godine, izveštava danas londonski radio Bi Bi Si.
Budžetski deficit Grčke je sada 13,6 odsto od vrednosti BDP - a, a sindikalne vodje u Atini tvrde da će najveći >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << teret novih mera štednje podneti najslabije plaćeni žitelji njihove zemlje.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble, čija zemlja daje najveći pojedinačni doprinos paketu medjunarodne pomoći Atini, upozorio je grčku vladu da će, ako na bilo koji način popusti u sprovodjenju mera štednje, finansijska podrška biti prekinuta.
Bi Bi Si navodi da su zemlje evrozone i Medjunarodni monetarni fond (MMF) proteklog vikenda odlučili da odobre Atini trogodišnji paket pomoći u vrednosti oko 110 milijaredi evra sa ciljem da se spreči bankrot Grčke.
Pre nego što bude aktivirana navedena pomoć Grčkoj o tome će morati da se izjasne parlamenti nekoliko zemalja članica zone evra, ističe Bi Bi Si.
Grčka vlada je pristala, kako navodi Bi Bi Si u izveštaju iz Atine, na veliko smanjenje državne potrošnje za koje je grčki premijer Jorgos Papandreu, rekao da će zahtevati "velike žrtve".
Medju novim merama u Grčkoj su, izmedu ostalog, ukidanje dodataka zaposlenim u državnom sektoru, zamrzavanje plata u javnom sektoru na period od najmanje tri godine, povećanje poreza na dodatu vrednost za dva procenta, na 23 odsto i dažbina na gorivo, alkoholna pića i duvanske proizvode za 10 odsto.
Eksperti na čije mišljenje se poziva Bi B i Si ističu da na finansijskim tržištima u Evropi i dalje ima mišljenja da se kraj krize u evrozoni još ne nazire.
Raniji dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Stiglic, koji je bio i savetnik nekadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona, a sada neformalno savetuje grčku vladu, je medju onima koje brine dalja sudibina "evrolenda".
Stiglic ukazuje da je dobro što se Evropa konačno sabrala i ponudila pomoć, ali da ga dva elementa ponudjenog paketa za Grčku veoma brinu.
"Prvi je stepen mera fiskalne štednje. Ako previše skrešete budžet zemlje privreda slabi, smanjuju se prihodi od poreza i fiskalna pozicija zemlje se popravlja daleko sporije nego što bi trebalo. Takodje, programi koje MMF nameće zemljama kojima pruža pomoć podrazumevaju čitav niz strukturalnih reformi", navodi Stiglic.
On takodje ukazuje da su se brojne reforme inicirane i kontrolisane od strane MMF - a bile zasnivane na davanju veće tržišne slobode, što je na kraju i dovelo do globalne ekonomske krize.
"Sve i da ostavimo po strani pitanje ekonomskog suvereniteta zemlje i njenog prava da sama odredjuje svoju ekonomsku politiku, rezultati koje je MMF postigao takvim reformama su, iskreno rečeno, vrlo neubedljivi", tvrdi Stiglic.
On kaže da je grčka kriza podsetnik na opasnosti na koje su neki, medju njima i sam Stiglic, ukazivali prilikom uspostavljanja jedinstvene evropske valute, a to je da evropska monetarna unija ispravno funkcioniše samo u dobrim vremenima, ali da nema institucuionalnu strukturu za borbu protiv ekonomskih kriza.
Siglic zato ne veruje da će pomoć koja je obećana Atini biti dovoljna da zaustavi širenje grčkih problema i na druge članice evrozone.
"Preoštri uslovi koji se nameću i Španiji, u cilju sprečavanja širenja krize, biće samo kontraproduktivni. Grčka kriza je, u širem smislu, pokazala koliko je Evropskoj uniji teško da se udruži da bi pomogla jednoj maloj zemlji, tako da čovek mora da se zapita kako li bi tek bilo da je u pitanju neka velika država", ističe Štiglic.
Nada da će pomoć Grčkoj smiriti situaciju verovatno nema mnogo osnova, ocenjuje Štiglic, uz napomenu da dugoročnije gledano suštinski institucionalni problemi ostaju, a investitori i špekulanti to znaju i kako se kriza bude produbljivala špekulantski napadi će postajati sve jači.
"Nije isključen ni kraj evra. Mnogi stručnjaci su zabrinuti za budućnost evra. Jer ako Evropa ne reši suštinske institucionalne probleme, budućnost evra bi mogla da bude ograničena," izjavio je Stiglic za Bi Bi Si.
