Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Jan.2012, 15:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčka uslovila članstvo u evrozoni

ATINA -

Grčka će morati da istupi iz zone evra ukoliko ne postigne dogovor sa međunarodnim kreditorima oko drugog programa finansijske podrške vrednog 130 milijardi evra, izjavio je danas predstavnik grčke vlade.

Ovako neuobičajeno oštru izjavu grčki zvaničnik je oglasio u okviru pokušaja vlade da obezbedi podršku stanovništva u sprovođenju mera štednje i dobije ustupke od kreditora.

"Sporazum >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << o finansijskoj pomoći mora da se potpiše, jer u suprotnom nećemo imati pristup tržištima i izgubićemo članstvo u evrozoni", rekao je predstavnik vlade Pantelis Kapsis za televizijsku stanicu "Skai TV", upozoravajući da će stanje u zemlji u suprotnom biti mnogo gore, prenosi agencija Rojters.

Bankrot do proleća

Grčka želi što hitnije da sa Evropskom unijom, Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i privatnim investitorima dogovori detalje plana za spasavanje, pre dospeća roka za otplatu pozamašne sume državnog duga u martu.

Prezadužena članica zone evra može da objavi bankrot, ukoliko do prvog prolećnog meseca ne dogovori drugi program finansijske podrške.

Atina i njeni partneri u EU, odbacujući ideju izlaska iz zone evra, nakon čega bi nastupila još teža kriza valutnog bloka, izbegavaju da takav razvoj događaja nazivaju mogućim scenarijom.

Povratak na drahmu sličan "paklu"

Visoki zvaničnici Grčke koji moraju da sprovedu nepopularne reforme radi dobijanja podrške, prethodnih dana su međutim, upozoravali da je povratak na drahmu sličan "paklu" i da zemlja mora da "pritegne kaiš".

Atina sredinom januara očekuje dolazak inspektora EU, MMF i Evropske centralne banke koji će razraditi detalje plana preliminarno usaglašenog u oktobru a koji će pomoći Grčkoj da izbegne bankrot i izlazak iz zone evra.

Kako pokazuju ankete javnog mnjenja, Grci žele da vlada učini sve što je u njenoj moći radi članstva u evrozoni, čak i ako ne pristaju na kresanje državnih rashoda.

Na pitanje da li će vlada biti primorana na dodatne mere štednje, Kaspis je rekao "da će možda biti neophodne nove mere".

Teški pregovori sa bankarima

Pregovori sa bankarima oko plana razmene obveznica, ključnoj fazi programa spasavanja, mogu da budu veoma teški.

"Naredna tri-četiri meseca su najvažnija i upravo na tome radi ova vlada", rekao ja Kaspis.

U novogodišnjem obraćanju naciji grčki premijer Lukas Papadimos je rekao da Grčka mora da sprovede reforme i ostane u evrozoni.

Budžetski deficit veći od deset odsto?

Grčki poslovni dnevnik "Naftemporiki" piše danas da bi budžetski deficit Grčke mogao da premaši deset odsto bruto domaćeg proizvoda u 2011. godini i da se praktično izjednači sa deficitom 2010. godine, koji je bio na nivou od 10,6 procenata BDP.

Grčka je minule godine pet puta korigovala naviše planirani deficit, a poslednji objavljen nivo je 9,0 odsto BDP. Smanjenje deficita osnovni je cilj programa rigorozne štednje.

U apsolutnim ciframa, budžetski deficit Grčke u 2010. godini je iznosio 24,1 milijardu evra u poređenju sa 36,3 milijarde u 2009, dok je ciljani (u novembru) deficit u 2011. godini 21,7 milijardi evra. Budžetski prihodi su pri tom u minuloj godini opadali a rashodi rasli, prenosi ruska agencija RIA Novosti.

Vlada u Atini će ove nedelje raspolagati preliminarnim podacima o deficitu u 2011. godini, dok će konačni podaci biti objavljeni krajem februara.

Predstavnici trojke međunarodnih kreditora (Evropska komisija, ECB i MMF) očekuju se u Atini sredinom januara i do tada grčka vlada mora da razradi nove mere na smanjenju rashoda, kako bi se uklopila u budžetske ciljeve.

"Naftemporiki" piše da će u uslovima ekonomskog pada najveći instrument biti smanjenje zarada i penzija, koje su od kraja 2009. godine već "skresane" u proseku za 35 procenta.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...