Izvor: B92, 24.Jan.2012, 16:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka u problemu, banke odbile plan
Brisel -- Ministri finansija evrozone odredili su nizak limit za kamatne stope koje će Grčka plaćati na nove obveznice manje vrednosti.
Time su položili osnovu za dalje teške pregovore sa privatnim vlasnicima grčkih obveznica o načinu za smanjenje ogromnog grčkog duga.
Kamatna stopa je glavno preostalo nerešeno pitanje u komplikovanom svopu obveznica čiji je cilj smanjenje grčkog dužničkog bremena >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za oko 100 milijardi evra i svođenje nivoa duga na 120 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2020 sa sadašnjih 160 odsto BDP.
Evrozona smatra da je dug od 120 odsto BDP maksimum koji Grčka može da opslužuje na dugi rok. Dug te zemlje bi bez restrukturisanja dostigao blizu 200 odsto BDP do kraja ove godine, prenela je agencija AP.
Ministar finansija Grčke Evangelos Venizelos veruje da će njegova zemlja uspeti da postigne sporazum sa privatnim vlasnicima grčkih obveznica, uprkos tome što su partneri Atine u evrozoni utvrdili za njih nepovoljnije uslove u vidu niskih kamatnih stopa. "Imamo zeleno svetlo iz evrogrupe za zaključenje sporazuma sa privatnim sektorom u sledećih nekoliko dana", rekao je Venizelos.
Premijer Luksemburga i predsedavajući sastancima ministara finansija evrozone Žan-Klod Junker je posle desetočasovnih pregovora izjavio da će kamatna stopa na razmenjene grčke obveznice morati da iznosi prosečno "jasno ispod četiri odsto" tokom perioda važnosti tih obveznica. U periodu do 2020. prosečna kamatna stopa će biti niža od 3,5 odsto, dodao je Junker.
Ta ograničenja su znatno ispod kamatnih stopa koje zahtevaju privatni kreditori Grčke, koji su već morali da odustanu od 50 odsto nominalne vrednosti svojih investicija u grčke državne zapise i za koje se očekuje da će Atini dati 20 do 30 godina vremena za njihovu otplatu.
Utvrđivanjem niske granice za kamatne stope ministri su jasno stavili do znanja da nisu voljni da povećaju svoje zajmove za spasavanje Grčke povrh 130 milijardi evra , dogovorenih u oktobru. Njihova čvrsta pozicija predstavljaće takođe test voljnosti privatnih kreditora da dobrovoljno pristanu na smanjenje grčkog duga.
Alternativa za evrozonu bi bila da primora privatne vlasnike grčkih obveznica na gubitke, što nije rada da učini.
Način na koji evrozona rešava problem grčkog duga s pažnjom prate investitori širom sveta, bez obzira što je ta mediteranska zemlja jedna od najmanjih članica regiona zajedničke valute. Analitičari strahuju da bi primoravanje Grčke na bankrot izazvalo paniku na finansijskim tržištima i pogodilo veće članice, kao što su Italija, Španija i čak Francuska.
Grčka, evrozona i privatni vlasnici grčkih obveznica nemaju više mnogo vremena za otklanjanje neslaganja s obzirom da 20. marta Atini stiže na otplatu 14,5 milijardi evra dospelih obveznica , a ona taj novac nema. Ukoliko bi svop obveznica bio uspešan, ta suma ne samo da bi bila prepolovljena, nego bi i rok otplate bio pomeren za kasnije.
Jedan zvaničnik grčke vlade je rekao da njegova zemlja želi da iznese konačnu ponudu svojim kreditorima do 13. februara , budući da će biti potrebno nekoliko sedmica da se sazna koliko je njih spremno da dobrovoljno učestvuje u smanjenju grčkog duga. Niska granica za kamatne stope će, međutim, verovatno otežati privlačenje većeg broja privatnih kreditora za potpisivanje konačnog sporazuma.
U nedelju je Čarls Dalara, koji predvodi pregovore o razmeni duga u ime bankarskog lobija - Instituta za međunarodne finansije (IIF), rekao da je Atini već predstavio "najbolji mogući" predlog o otpisu duga.
"Naša ponuda koju smo dostavili premijeru (Lukasu Papadimosu) je maksimum koji je u saglasnosti sa dobrovoljnim otpisom duga", rekao je Dalara, dodavši da su pregovori na prekretnici, ali da je on i dalje optimista.
Banke odbile da otpišu više od 50 odsto grčkog duga
Banke koje učestvuju u pregovorima sa Atinom oko zamene obveznica ponovile su da neće pristati na otpis duga veći od 50 odsto.
Direktor Instituta za međunarodne finansije (IIF) i glavni predstavnik banaka u razgovorima sa Grčkom, Čarls Dalara, podvukao je liniju na 50 odsto gubitaka na ime smanjenja vrednosti obveznica, koje ima za cilj smanjenje ogromnog grčkog duga.
"Maksimalan gubitak na koji privatni kreditori mogu da pristanu na dobrovoljnoj bazi" je 50 odsto, poručio je Dalara i dodao da "poziva sve učesnike u pregovorima da to ispoštuju".
Istovremeno, nemački ministar finansija Volfgang Šojble kaže da evrozona neće dozvoliti da je privatni investitori ucenjuju da popusti po pitanju zamene obveznica, koja za cilj ima smanjenje ogromnog grčkog duga.
Šojble je rekao da će evrozona "rado nastaviti pregovore sa investitorima", ali da neće podleći ucenama.
On je kazao da su pretnje privatnih kreditora normalan deo pregovora. "To postoji na svakoj pijaci, ne treba dozvoliti da to previše utiče na nas", poručio je Šojble.
Evrozona hoće potpis na obaveze
Ministarka finansija Austrije Marija Fekter izjavila je da evrozona želi da se političke partije u Grčkoj u pisanoj formi obavežu na ekonomske reforme pre nego što Atina bude mogla da dobije drugi paket pomoći za spasavanje.
"Međunarodni monetarni fond će raditi na novom programu za Grčku, ali ćemo moći da na njega pristanemo samo ako vladajuće i ostale partije u toj zemlji pristanu na taj program, a to mora da bude u pisanoj formi", rekla je Fekter pri dolasku na drugi dan pregovora ministara finansija Evropske unije u Briselu, dodavši da će "dalje pomoći biti samo ako budemo imali pisano saopštenje".
Ostali ministri EU su takođe povećali pritisak na Grčku da odlučnije nastavi sa strukturalnim reformama i takodje zatražili da se privatni kreditori Atine žrtvuju i prihvate veliki otpis duga.
"Jasno je da sprovođenje reformi nije uspešno. Kad je reč o strukturalnim reformama, o fiskalnim reformama, one nisu sprovedene", rekao je švedski ministar finansija Anders Borg čija zemlja nije u evrozoni, ali je u maju 2010. učestvovala u prvom programu za spasavanje Grčke.
