Izvor: Vostok.rs, 10.Jul.2013, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka: svetlo na kraju tunela?
10.07.2013. -
Nedelju dana su trajale konsultacije vlade Grčke s trojkom međunarodnih kreditora – Evropskom centalnom bankom (ECB) Evrokomisijom i MMF. Kreditori su strogo kontrolisali tok reformi u Grčkoj – izveštaj o tome nije bio baš posebno optimistički, ali su zabeleženi očiti uspesi vlade u ostvarivanju antikriznih mera. Usled toga je postalo moguće pružanje Atini redovnog tranša pomoći u iznosu 8,1 mlrd evra, od kojih će evropske države pružiti 6,3 mlrd evra. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs <<
Odluka o novom paketu pomoći Grčkoj je bila usvojena u ponedeljak, 8. jula, na sednici Saveta ministara finasija zemalja Evrozone. Finansijska pomoć će biti pružena na rate. Dobijanje tih sredstava je povezano sa nizom uslova – vlada Grčke mora da ubrza tok reformi da bi do 2014. godine počeo ekonomski rast. Između ostalog, reč je o reformiranju strukture državnog segmenta – do kraja 2013. godina mora da bude za 4 hiljade smanjen broj činovnika. Osim toga, 12,5 činovnika i onih, koji rade u budžetskoj sferi, moraju da budu prevedeni u rezervu.
Prvih 4 milijarde evra će biti izdvojeno već sredinom jula, ako grčki parlament do 19. jula usvoji revidirani poreski zakonik, kao i nacrte zakona o smanjivanju broja radnih mesta i plata u državnom segmentu. Na sednici MMF 29. jula će biti odlučeno o sudbini još 1,8 mlrd evra, koji moraju da budu utrošeni za servisiranje državnog duga. Pri uspešnoj realizaciji reformi u oktobru će Atina dobiti još 1 mlrd evra.
U izveštaju trojke tok reformi, koje sprovodi Atina, ocenjuje se pozitivno – efikasnost antikriznih mera manje više odgovara prognozama međunarodnih kreditora. Naprimer, govori se o uspehu poreske reforme.
Međutim, u nekim oblastima je učinjeno nedovoljno. Pored reforme sistema državnog upravljanja, vlada mora da dodelji veću pažnju održavanju finansijske stabilnosti. Radi toga grčka vlada je preuzela obavezu da preduzme konkretne mere - ostvari prodaju dve banke, koje vode operacije s problematičnim kreditima, kao i završi strategiju daljeg razvoja bankarskog segmenta. Još jedna preporuka je aktiviranje smanjenja suvišnih troškova u sferi zdravstvene zaštite i učvršćenje finansijske kontrole u tom segmentu.
Redovni tranš finansijske pomoći mora da se tretira kao hitna pomoć za spasavanje grčke ekonomije. Usled toga su Evropljani stekli određeno uverenje da će bar u bliskoj budućnosti – novi talas finansijsko-ekonomske krize i eventualni defolt u Grčkoj za sada sprečeni. Međutim, problem je u tome što sistemski problemi ekonomije nisu nestali: problemi u socijalnoj sferi, rekordni nivo nezaposljenosti 27 odsto, smanjenje potrošačke i inače poslovne aktivnosti, dalje smanjenje bruto-domaćeg proizvoda (2012. godine za skoro 7 odsto)
Oceniti efikasnost novog paketa pomoći Grčkoj moguće je tek posle određenog vremena, kada počnu da se u punoj meri realizuju počete reforme, - smatra analitičar Investkafe Ana Bodrova.
- Inače sve antikrizne mere, koje se sada implementiraju u grčku ekonomiju, imaju odloženi vremenski efekat. Odnosno, neki pozitivni momenti u segmentima grčke ekonomie ćemo moći da vidimo najranije sredinom iduće godine, jer je grčka ekonomija bila jako razorena – i u bankarskom segmentu, i u infrastrukturalnom, i u segmentu biznisa.
Skeptičari i dalje tvrde da grčka ekonomija sve više podseća na ponor bez dna, koji je već progutao više od 200 mlrd evra. Međutim, partneri Grka u Evrozoni nemaju drugi izlaz osim daljih finansijskih ulivanja.
Irina Popova,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
.jpg)
