Izvor: B92, Beta, Tanjug, 30.Apr.2010, 21:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka štednjom protiv bankrota
Atina -- Grčki premijer Jorgos Papandreu kaže da ništa neće sprečiti nove mere štednje, koje su poslednja linija odbrane od potpunog kolapsa zemlje.
"Mere koje moramo da preduzmemo neophodna su zaštita naše zemlje - za naš opstanak, za našu budućnost, i da ponovo stanemo na noge. Naša je patriotska obaveza da učinimo sve bez obzira na političku cenu, što nije ništa u odnosu na moguće posledice odustajanja od borbe", poručio je Papandreu.
Grcima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predstoji ozbiljno stezanje kaiša, jer je zbog teške finansijske krize u zemlji vlada planira da za 24 milijardi evra smanji državne rashode, poveća poreze, zamrzne zarade, umanji socijalna davanja i drastično uveća starosnu granicu za odlazak u penziju, piše "Fajnenšel tajms".
Barozo: Paket pomoći za nekoliko dana
Paket pomoći Grčkoj će biti usvojen u narednih nekoliko dana, što će sprečiti širenje krize na druge zemlje unutar zone evra, izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. On je naglasio da restrukturiranje duga ni Grčke, ni bilo koje druge zemlje zone evra nije opcija o kojoj se razmišlja. Barozo je naglasio da su nevolje sa kojima se suočila Grčka skrenule pažnju na potrebu otklanjanja ekonomskih neuravnoteženosti unutar Evrope, ali i izvan nje.
List piše da je vlada prezadužene Grčke utvrdila plan drastičnog smanjenja državnih rashoda, uključujući i trogodišnje zamrzavnje plata koje se isplaćuju iz budžeta, u zamenu za obilne kredite zemalja evorozone i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Konačni detalji plana za oštro smanjenje grčkog budžetskog deficita, sa sadašnjih 13,6 procenata od vrednosti bruto domaćeg proizvoda (BDP) se još uvek dogovaraju sa ostalim članicama evrozone i MMF-om, a biće usaglašeni u najkraćem roku, tvrdi FT.
U paket međunarodne finansijske pomoći koji je ponuđen Grčkoj uključujeno je i drugo po redu ovogodišnje povećanje poreza na dodatu vrednost za dva do tri procenta. Zaposleni u grčkom javnom sektoru ostaće bez 13. i 14. plate, a socijalna davanja biće smanjena za pet odsto.
Predloženi plan kresanja javne potrošnje predvidja i reformu penzionog sistema, odnosno produženje starosne granice za odlazak u penziju sa sadašnjih 53 na 67 godina i za muškarce i žene, dok će se penzionisanim radnicima državnih korporacija postojeće mirovine smanjiti.
Grčkoj takođe predstoji aktivna privatizacija kojom će se obuhvatiti i brojna državna preduzeća, kroz ponudu njihovih akcija na Atinskoj berzi kapitala. Planirana je, osim toga, prodaja i lizing državnih nepokretnosti, ali i smanjenje ogromnih izdataka za finansiranje vojske.
Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da je Grčkoj potrebna pomoć, u naredne tri godine, od 100 do 120 miljardi evra, a ne 45 milijardi evra, koliko su joj ranije obećali Fond i članice EU.
U slučaju da dobije pomoć, Grčka će se suočiti sa drugim ozbiljnim problemom. Zaposleni u javnom sektoru su već više puta izrazili svoje nezadovoljstvo vladinim planovima da skreše državne rashode kako bi smanjila deficit. U znak protesta protiv novih mera Grčku su već potresli masovni štrajkovi i demonstracije.
Melcer: Grčka neće izbeći bankrot
„Prezadužena Grčka ne može da izbegne bankrot", kaže ugledni američki ekonomista Alan Melcer, koji smatra da tu ništa ne mogu da učine ni Evropska Unija, ni Međunarodni monetarni fond (MMF).
Eventualna pozajmica Atini, smatra on, neće odstraniti fundamentalne probleme sa kojima se ta zemlja suočava - visoke plate u javnom sektoru i visok budžetski deficit.
On smatra da je smanjenje plata neizbežan korak, koji bi rešio neke budžetske probleme zemlje, ali koji bi bio bolno rešenje. Isto toliko bolno, ali skupo rešenje bio bi izlazak Grčke iz evrozone. Takav korak, međutim, nije moguć, smatra Melcer, jer bi onda ta zemlja morala da napusti i celu EU.
