Izvor: Politika, 24.Feb.2015, 15:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčka spremna da štedi

Atina očekuje pozitivnu ocenu EU, MMF i Evropske centralne banke za predloženi program reformi

Od našeg dopisnika

Atina – Grčka lista reformi, preciznije plan mera štednje koje su uslov za četvoromesečno produžavanje finansijske pomoći, spremna je. Vlada u Atini izražava nadu da će je predstavnici „institucija” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – EU, MMF i Evropske centralne banke – prihvatiti i na sastanku u utorak doneti pozitivnu ocenu, posle čega će se o listi, na telefonskoj konferenciji, izjašnjavati ministri finansija Evrogrupe.

Prema raspoloživim informacijama, na listi mera su predlozi da se u naredna četiri meseca zakonskim putem reguliše isplata dugovanja fizičkih i pravnih lica prema državi kroz povećanje broja mesečnih rata, sa 48 na 100, da se reformiše javni sektor, energično sprovede naplata poreza na luksuz, na velike nekretnine i da se spreči da najbogatiji izbegavaju plaćanje poreza. Reforme se odnose na bespoštednu borbu sa korupcijom. Na ovaj način, vlada planira da dođe do prihoda od 7,3 milijarde evra.

Vlada je van liste prioriteta ostavila pitanja iz sfere osiguranja, radnog zakonodavstva, povećanja minimalnog ličnog dohotka na 751 evro.

Ukoliko se Kristin Lagard, Mario Dragi i Pjer Moskovici, koji predstavljaju „institucije”, na sastanku u utorak slože sa ovim predlozima Ciprasove vlade, to bi značilo da, posle ratifikacije produženja zajma u parlamentima zemalja članica evrozone, ceo proces i zvanično počinje. Grčka može da pod istim uslovima koji su važili dosad koristi program finansijske pomoći za otplatu javnog duga.

Sve to, ukoliko bude ispunjavala svoj deo obaveza, sprovodila reforme i mere štednje koje je sama odabrala, otvara put da se krajem aprila na novom sastanku Evrogrupe izvrši revizija važećeg programa i naprave korekcije. Postojeći program finansijske pomoći za otplatu grčkog duga ističe 28. februara.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker očekuje da će biti komentara i neslaganja u parlamentima zemlja članica, ali podvlači da nema govora o scenariju grčkog izlaska iz evrozone.

„Ja ću učiniti sve da do leta u saradnji sa grčkom vladom dođemo do programa reformi i razvoja koje će omogućiti neophodni socijalni balans”, izjavio je Junker i podvukao da vladi u Atini treba dati šansu i podršku, uzdržati se od prevremenih zaključaka.

Nemački parlament će verovatno podržati produžavanje programa pomoći Grčkoj pod uslovom da zvanična Atina, kao što je i obećala, predstavi održiv paket reformi.

Evropski komesar za finansije Pjer Moskovici podvlači da prostora za dogovaranje ima i da nikakav plan B za izlazak Grčke iz evrozone ne postoji.

Međutim, u ovdašnjoj javnosti najviše je diskusija o udarcu koji je levičarska vlada dobila iz sopstvenih redova. Najistaknutija figura grčke levice i pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, grčki evroposlanik, devedesetodvogodišnji Manolis Glezos oštro je kritikovao ustupke Ciprasove vlade u pregovorima sa evropskim poveriocima. Glezos se svojim sunarodnicima izvinio što je „i sam učestvovao u toj iluziji” jer se samo posle mesec dana vlasti Sirize, kako kaže, „njena obećanja nisu ostvarila”.

U zaštitu premijera Ciprasa stao je najistaknutiji grčki kompozitor Mikos Teodorakis, koji poručuje da je premijer umeo da kaže „ne” Šojbleovom „ne”. Teodorakis poziva Ciprasa da prekine sa svim merama koje ugrožavaju nacionalni integritet, da iskoriti i opravda nadu koju je usadio sunarodnicima da zemlja zauvek može da se oslobodi zavisnosti od poverilaca.

J. Pavlović-Stamenić

objavljeno: 24.02.2015.

Nastavak na Politika...