Izvor: Politika, 04.Jan.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka se zidom brani od turskih imigranata
Duž granice sa Turskom kod reke Evros biće izgrađen zid od 12,5 kilometara
Od našeg dopisnika
Atina – Zid dug 12,5 kilometara ubuduće će štititi deo kopnene granice Grčke sa Turskom pored reke Evros, koja je prirodna barijera između dve zemlje. Činjenica da je tokom prošle godine upravo na toj granici (kopnom ukupno duga 206 kilometara, pri čemu je uglavnom određena rečnim tokovima) ilegalno prešlo više 43.000 imigranata primorava Grčku da se u današnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vreme podizanjem zida štiti od suseda.
„Ovaj potez nije usmeren protiv Turske, ali Grčka mora da zaštiti svoje građane, svoju teritoriju, kulturu, socijalni mir... U nastojanju da kontrolišemo priliv ilegalaca primenićemo sredstva za koja mi procenjujemo da su prava. Saradnja sa EU pred kojom smo bezbroj puta pokretali ovo pitanje nije dala zadovoljavajuće rezultate, a Grčka više nema snage da prihvata novi broj pridošlica”, piše u zvaničnom saopštenju grčkog ministra za zaštitu građana Hristosa Papucisa. „U zemlji će ostati samo oni koji imaju pravo na međunarodnu zaštitu ili pravo na politički azil. Činjenica da je u Grčku prošle godine ilegalno ušlo 128.000 ljudi, ili više od pola miliona za poslednje četiri godine, najbolje svedoči o ozbiljnosti našeg problema.”
Ministar ističe da je samo iz Turske prošle godine granicu prešlo više od 50.000 ljudi, ali da su 43.000 imigranata ušlo upravo preko reke Evros na čijim će obalama, za početak, i biti podignut zaštitni zid.
Priča o Evrosu i pomorskim granicama Grčke nije nova. Nekoliko puta Atina se obraćala za pomoć EU upozoravajući da upravo sa njene teritorije u zemlje zapadne Evrope uđe 90 odsto ilegalnih imigranata. Takođe, Atina se više puta žalila da Ankara ne čini napore da zaustavi ilegalnu imigraciju i da se preko mora, za velike novčane sume, upravo turskim brodovima prebacuju nesrećnici iz Pakistana, Avganistana, Alžira, Somalije i Iraka koje turski kapetani, zatim, ostavljaju na moru ili u hladnoj reci Evros bez ikakve pomoći.
Turska se uglavnom oglušivala na ove apele i odbijala da primi natrag imigrante koji su došli sa njene teritorije. Poslednjih meseci potpisani su sporazumi između dve zemlje koji bi trebalo da u budućnosti regulišu ovo pitanje.
Hladna, brza, virovita reka Evros koja deli dve zemlje oduvek je bila izazov za ilegalni prelaz. Grčki graničari i obalna policija kažu da preko ove reke svakog dana prepliva, ili to pokuša, bar 150 ljudi. Slikovito, preko reke u Grčku nedeljno stigne jedno selo, mesečno čitav grad ilegalaca i većina od njih sa namerom da ide u druge evropske zemlje.
U Evrosu su se udavile na stotine imigranata jer su mnogi od njih u hladnu reku ulazi ne znajući čak ni da plivaju. To je, uz minska polja koja su bila svuda okolo, najtužniji deo ove priče koja će se završiti pokušajem da se zidom na granici bar delimično reši problem.
Policija kaže da je na ovom prelazu bilo postavljeno 25.000 mina, ali da ni to nije bila prepreka. Odlukom Brisela počelo je raščišćavanje mina, Grci su od EU dobili pomoć specijalne pogranične policije Fronteks sa kojom zajednički patroliraju.
Smanjio se broj ilegalaca, ali kako je izjavio jedan meštanin, oni bi i pod puščanom vatrom, svejedno, očajnički pokušali da preseku granicu. Mnogi od njih, sa plastičnim paketima u kojima je sve ono što su iz domovine poneli, dobrovoljno se predaju policiji koja ih zatim smešta u kampove. Tada većina pokušava da slaže ili prikrije iz koje zemlje dolazi.
Naučili su ih da treba da kažu da su iz zemlje gde je ratno stanje jer tada grčke vlasti ne mogu da ih deportuju. Dobijaju dozvolu boravka od trideset dana, mnogi prosto nestanu i posle toga žive bez dokumenata, drugi dobiju azil, a najveći broj bude deportovan.
Trenutno, 45.000 zahteva za politički azil čeka rešavanje. Jasno je da su to za Grčku ogromni izdaci jer svim imigrantima dok se nalaze u prihvatilištima moraju da se obezbede osnovni životni uslovi, lekarska pomoć, hrana i odeća... Grčka to više ne može da izdrži, kako je rekao ministar za zaštitu građana Papucis, i zato mora da se energično bori sa problemom.
Naravno, njihovu nameru da podignu zid dužine 12,5 kilometara prema Turskoj EU je odmah kritikovala. Organizacija za zaštitu ljudskih prava upozorava da to Grčku ne oslobađa obaveze da imigrantima pruži utočište. I Evropska komisija smatra da je to rešenje kratkog daha.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 05.01.2011.
