Izvor: Southeast European Times, 06.Sep.2013, 17:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčka se sprema za novi priliv izbeglica

Ograničeni finansijskom krizom, grčki zvaničnici zabrinuti su zbog talasa izbeglica uzrokovanog borbama u Siriji.

06/09/2013

H.K. Canis za Southeast European Times iz Atine -- 6.9.2013.

Nagli porast broja nedokumentovanih migranata koji su prošlog meseca sa susedne turske obale došli na ostrvo Hios u istočnom Egeju, od kojih su se mnogi, kako se izveštava, izjasnili kao državljani Sirije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << ponovo je izazvao zabrinutost u Grčkoj zbog talasa izbeglica koje beže iz ratom razorene Sirije.

Kao zemlja Šengenskog sporazuma najbliža toj bliskoistočnoj državi koju zahvata sve brutalniji građanski rat, Grčka bi mogla da se suoči sa humanitarnom krizom ako mnoštvo sirijskih izbeglica nastavi da prolazi kroz Tursku da bi došlo do EU, bez obzira da li je reč o zabačenoj prefekturi Evros, preko istoimene reke koja odvaja Grčku i Tursku, ili o stenovitom malenom ostrvu u Egeju.

Prema rečima zamenika guvernera Hiosa Kostasa Janiarisa, migranti su u početku bili smešteni u privremenim utočištima kojima upravljaju lokalna policija i obalska straža, dok nisu procesuirani i pušteni.

Uprkos tome, on je izjavio za SETimesda nema informacija o tome koliko je kandidata za azil među nedržavljanima koji su došli u avgustu, a koliko njih je jednostavno dobilo obaveštenje o deportaciji -- koje se zove „crveni papir“, zbog svoje boje -- prema kojem ilegalni imigrant mora da napusti zemlju u roku od 30 dana.

Prema rečima Janisa Mihaletosa iz atinskog Instituta za bezbednosne i odbrambene analize, grčke vlasti su već pokrenule rezervni plan koji se odnosi na dodatne bezbednosne mere u morskim regionima Samotrakija (u severoistočnom Egeju) do Kasteloriza (kod turske jugozapadne mediteranske obale). Glavne karakteristike plana, rekao je on, jesu povećanje patrola obalske straže, uključujući noćne smene i potpuna mobilizacija svog raspoloživog osoblja, među kojim je i jedinica specijalnih snaga obalske straže sa 300 pripadnika.

„Ovo podseća na bezbednosne mere za vreme Olimpijskih igara u Atini 2004“, rekao je on.

Mihaletos je, sa druge strane, rekao da će za sprovođenje potpune mobilizacije biti potrebno nekoliko nedelja, te da su dodatna finansijska sredstva za takvu misiju u recesijom pogođenoj Grčkoj neadekvatna.

„Potrebna su dodatna sredstva EU, a drugo, obalska straža će presretati te ljude, ilegalne imigrante ili izbeglice, mora ih odvesti do utočišta koja će morati da se izgrade i da imaju osoblje… Najveći problem Grčke (u smislu ilegalnog ulaska državljana trećih zemalja) jeste to što je deo Šengenskog sporazuma, a to je magnet za te ljude. Njihova konačna destinacija je, naravno, Engleska, Francuska ili neka druga zemlja zapadne Evrope.“

Stratos Georgulas, profesor odseka za sociologiju za Univerzitetu Egeja na velikom istočnoegejskom ostrvu Lezbos, koje je u prošlosti često bilo na meti onih koji krijumčare imigranata, izjavio je za SETimesda se Grčka suočava sa klasičnom bezizlaznom situacijom kada su u pitanju potencijalna kretanja značajnog broja ljudi iz ratne zone u Siriji.

„Kada bismo želeli da opišemo kako se Grčka vlada suočava ili kako će se suočiti sa bilo kakvim značajnijim pomeranjem tih ljudi (na njenu teritoriju), to bi bilo kao osoba kojoj su oči i ruke vezane, konkretno zbog međunarodnih sporazuma koje je zemlja potpisala.“

„Moraćemo da uradimo jednostavnu stvar, da ih ograničimo na utočišta za migrante … mi, nažalost, postajemo magacin namučenih duša. Sa druge strane, naši saveznici smatraju da, s obzirom na pomoć koju dobijamo od EU za izbeglice i tražioce azila, postoji ekonomska dobit od ovoga“, rekao je on.

Georgoulas, koji je predavao kriminologiju u Damasku kao gostujući profesor 2007. godine, a sproveo je i istraživanje u Siriji na temu ubistava iz časti, kritikovao je činjenicu da vlasti i dalje nisu u stanju da razlikuju grupe ljudi koje u tajnosti žive na obalama Grčke.

„Imamo tendenciju da ih stavljamo u isti koš, kao jednu grupu, iako mnogi od tih ljudi imaju očigledan urban i politički identitet“, rekao je on, dodajući da njegovo iskustvo pokazuje da veći deo sirijskih manjina (alaviti, hrišćani i drugi) namerava da pobegne na zapad.

Obraćajući se lokalnim novinarima krajem prošlog meseca, zamenik grčkog ministra spoljnih poslova Dimitris Korkulas ponovio je da je Atina informisala svoje evropske partnere da trenutno ima vrlo limitirane resurse za ratne izbeglice. Korkulas kaže da tragične cifre vezane za Siriju, poput 100.000 žrtava i više miliona izbeglica, predstavljaju „najveću humanitarnu katastrofu 21. veka“.

Prema Visokom komesarijatu Ujedinjenih nacija za izbeglice, cifre objavljene 3. septembra pokazuju da je najviše sirijskih izbeglica u Libanu, gde se njihov broj procenjuje na 720.000, a slede Jordan sa 520.000; Turska sa 464.000; Irak sa 172.000 i Egipat sa 111.000 izbeglica. UNHCR procenjuje da 2 miliona Sirijaca živi izvan granica zemlje, sa otprilike 4,25 miliona se vodi kao privremeno raseljeno.

Koje korake treba preduzeti da bi se pomoglo sirijskim izbeglicama? Podelite svoje ideje ispod teksta.

Nastavak na Southeast European Times...