Izvor: Politika, 30.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka se bori protiv skupoće
Vlada traži pomoć industrijalaca, narod najavljuje bojkot
Specijalno za „Politiku”
Atina, 30. maja – Grčka je na spisku najskupljih država EU. Cene nezadrživo rastu, grčki jogurt je u Evropi jevtiniji nego kod kuće... Premijer Karamanlis se danas u parlamentu našao u unakrsnoj vatri opozicije koja traži jasan odgovor šta će vlada učiniti da se zaustave poskupljenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i očuva standard stanovništva.
Čarobno objašnjenje za sve je rast cena nafte na svetskom tržištu i obećanje da će se kontrolom cena i objavljivanjem spiskova onih koji krše dogovor zaustaviti talas inflacije. Međutim, većina grčkih industrijalaca i biznismena pozvanih u pomoć i na dogovor odbila je da snižava cene jer poskupljenje sirovina, kako su objasnili, udara po njihovom džepu.
Ministar razvoja Hristos Folijas već danima, pod sve većim pritiskom javnosti, pokušava da sa sferom biznisa pronađe zajednički jezik potkrepljujući sve podatkom da je cena proizvoda u supermarketima za mesec dana porasla 20 odsto, da je inflacija veća nego u aprilu i da je dostigla 4,6 procenata. Na apel vlade da smanje cene i svoj profit, većina industrijalaca se nije odazvala. Nije ih uplašila pretnja da će se naći na „ crnom spisku”, da će potrošači bojkotovati njihove proizvode... Njima je jasno da ako iza apela i pretnji ne stoje i druga ministarstva iz ove sfere, koja bi zacrtane mera mogla da podignu na nivo obaveznog, onda ne moraju da se povinuju i rešavaju problem skupoće u Grčkoj. Dakle, dok ministar razvoja panično pokušava da nađe izlaz iz trenutne situacije, ministar finansija i ekonomije Alogoskufis je mnogo smireniji jer na ceo problem uvek može da gleda sa globalnog, svetskog uzroka problema poskupljenja.
U traganju za konkretnim merama zaustavljanja rasta cena, ministar razvoja Folijas je, recimo, naložio povlačenje suncokretovog ulja iz prodavnica kako one male količine koje nisu proizvedene od kancerogene, ukrajinske sirovine ne bi bile prodavane po desetostruko većoj ceni. Jer, do daljnjeg, do iduće godine u Grčkoj neće moći da se kupe dovoljne količine zejtina.
Udruženje potrošača javno izražava sumnju da obećane mere sporadične kontrole cena i uvođenje „crnih lista” mogu da daju rezultat u praksi. „Iza ovoga, pre svega, da bi uspelo mora da stoji studiozna i planska akcija, da postoji saradnja i podrška ostalih ministarstava, posebno ministarstva za ekonomiju i finansije”, kaže predstavnica Udruženja potrošača Marija Sarantiti i navodi podatak da je skok cena u Grčkoj, u poslednjih nekoliko godina, veći nego u ostalim zemljama EU. Tako, recimo, ista vrsta čaja u Italiji i Holandiji košta 1,66 evra, a u Grčkoj 2,46. Kafa i pivo su u Grčkoj skuplji, ali najviše pada u oči da se grčki jogurt u Evropi prodaje za 2,20, a u domovini za 2,80 evra.
Porasle su i cene mesa – govedina košta od 11 do 13 evra, svinjsko meso od šest do devet evra, piletina preko četiri evra. Ovdašnji dnevni list „Nea” napravio je poređenje cena od momenta prelaska na evro i konstatovao da je poskupljenje nekih proizvoda bilo i 240 posto. Evro i dalje ostavlja mogućnost da se na lokalnom nivou od potrošača neprimetno sakrije rast cena i da se psihološki lako plati sve što je – manje od evra. U praksi, pola evra za flašicu vode je 170 drahmi, ali ne i 50 drahmi koliko je to koštalo nekada, do ukidanja nacionalne valute. Godine 2001. poseta lekaru koštala je 10.000 drahmi ili 30 evra, a danas je 50 evra ili 17.000 drahmi... Parkiranje automobila je 70 posto skuplje, ali su zato televizori sa plazma ekranom od 42 inča danas jevtiniji 88,5 posto.
Plate su porasle u proteklih sedam godina za 44 posto, i danas jedan od tri Grka nema sredstva za najosnovniju hranu i odeću. Grčka je u EU osma po skupoći, ali druga po broju siromašnih jer 23 posto stanovništva živi ispod granice siromaštva. Minimalac je 626 evra, u EU oko 1.160. Sve je više onih koji nisu u stanju da plate kredite, naročito stambene, pa ostaju bez krova nad glavom. Upravo je zato premijer Karamanlis zahtevao donošenje zakona po kome će se pooštriti kontrola kriterijuma po kojima banke daju kredite kako bi se zaštitili i ograničili oni koji nisu u stanju da ulaze u ovakvu obavezu.
Prema opštoj tendenciji, smatraju grčki bankari, doći će do rasta procenata za sve kredite, posebno hipotekarnih, što će još više otežati situaciju sa procentom zaduženosti grčkih građana. U ovom trenutku 2,5 posto klijenata ili, preciznije, oko 90.000 Grka ne plaćaju na vreme kreditne dugove. Sve je veći broj onih lija mesečna zaduženost prelazi 40 posto ličnog dohotka.
Jasmina Pavlović-Stamenić
[objavljeno: 31/05/2008.]
