Izvor: Nezavisne Novine, 06.Feb.2015, 18:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčka sama protiv Evrope

ATINA - Nova grčka vlada bila je izolovana na prvom sastanku s visokim zvaničnicima evrozone, ali će imati priliku iznijeti svoje planove na posebnom sastanku ministara finansija evrozone iduće sedmice, kazali su u petak evropski zvaničnici.

Ministri finansija evrozone razgovaraće o Grčkoj na posebnom sastanku u srijedu poslijepodne, dan prije summita EU-a.

Sastanak će biti prilika da grčka ljevičarska >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << vlada, izabrana 25. januara, objasni kako namjerava reformisati svoju privredu  i konsolidovati javne finansije poštujući istovremeno obveze koje su preuzele prethodne grčke vlade.

Zvaničnici EU nisu postigli napredak na pripremnom sastanku u četvrtak naveče jer su stajališta Atine i drugih članica eVurozone bila jako udaljena.

''Grčka je bila protiv svih ostalih, sama protiv 18'', rekao je jedan zvaničnik.

Stavovi drugih članica vurozone bliža su onima Njemačke, koja se protivi ukidanju mjera štednje i reformi u Grčkoj.

''Nije bilo nikakvih zaključaka nakon razgovora prošle noći. Grčka vlada treba nam reći što želi učiniti'', rekao je jedan evropski zvaničnik.

Grčka vlada ima pravo oblikovati reforme u skladu sa svojim predizbornim obećanjima, ali krajnji rezultat mora biti u skladu s obvezama koje se odnose na jačanje javnih finansija, otplatu duga i reforme, rekao je zvaničnik.

''Generalno,  političke mjere mogu odražavati Sirizine prioritete. Ali moraju imati smisla finansijski'', rekao je drugi zvaničnik.

Međutim, grčki vladini izvori poručuju da neće pristati na bilo kakav dogovor koji podrazumijeva zadržavanje postojećeg međunarodnog programa pomoći, koji ističe krajem februara.

Grčka namjerava zatražiti "prijelazni" dogovor koji bi joj omogućio finansijski manevarski prostor da, zajedno s EU-om, pripremi novi program reformi i otplate duga za iduće četiri godine, rekao je jedan zvaničnika grčke vlade koji je želio ostati neimenovan.

''Nećemo prihvatiti nikakav dogovor koji ne bude vezan uz novi program '', rekao je, dodajući da je Grčka svjesna da je očekuju teški pregovori.

Kad je riječ o reformama, Atina želi staviti naglasak na borbu protiv korupcije, porezne evazije i jačanje državne uprave. U pogledu budžeta, protivi se obavezi da svake godine mora imati primarni budžetski suficit od 4,5 posto BDP-a.

Vremena za dogovor je malo, jer grčke banke od 11. februara više neće moći koristiti grčke državne obveznice kao osiguranje za kredite Evropske središnje banke (ECB).

Nakon toga, moraće se osloniti na hitne zajmove za likvidnost (ELA) grčke centralne banke, koji su skuplji i ECB ih može prekinuti ako ne bude izgleda za dogovor između evrozone i Grčke.

Grčke komercijalne banke od matične centralne banke mogu temeljem odluke ECB-a dobiti do 60 milijardi evra hitnih zajmova, ali uz kamatu od 1,55 odsto, dok za redovno finansiranje ona iznosi 0,05 odsto.

Neki analitičari upozoravaju da bi Grčkoj moglo ponestati novca već u martu ako ne dobije novu pomoć evrozone.

''Grčke potrebe za finansiranjem kroz idućih pet godina mogle bi iznositi 30 do 35 milijardi evra'', procjenjuje se u izvještaju Unicredita.

"Međutim, ako odredimo primarni suficit na 1 do 1,5 odsto BDP-a i pretpostavimo da će se privatizacije zaustaviti, kako traži grčka vlada, ukupne financijske potrebe narast će na 60 milijardi evra", navodi se u izvještaju.

''Bez spoljne pomoći, Grčka bi mogla ostati bez novca već u martu'',  upozorava banka, prenosi Hina.

FOTO ARHIVA

Nastavak na Nezavisne Novine...