Izvor: B92, 07.Feb.2012, 20:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka - "sa štitom ili na njemu"
Atina -- Evropska unija želi da Grčka ostane u evrozoni, jer bi njen izlazak više koštao od ostanka u klubu zemalja koje koriste zajedničku valutu.
"Želimo da Grčka ostane u evrozoni. Cena eventualnog izlaska bila bi viša nego cena daljnjeg nastavka podržavanja Grčke", izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Istovremeno, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << potpredsednica Evropske komisije Neli Krus kaže da izlazak Grčke iz evrozone ne bi bio smak sveta, što je u suprotnosti s dosadašnjim stavom Evropske komisije.
"I dalje se govori o urušavanju cele strukture ako neka zemlja napusti evrozonu ili bude zamoljena da to učini. To prosto nije istina", poručila je Krus.
Sniženi troškovi pozajmljivanja Grčke
Grčka je na aukciji šestomesečnog duga pribavila 812,5 miliona evra po kamatnoj stopi od 4,86 odsto, nešto nižoj nego na sličnoj aukciji pre mesec dana, kada je Grčka platila kamatu od 4,90 odsto. Aukcija je održana u vreme kada vlada Grčke žuri da postigne sporazum sa kreditorima iz Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda o otpisu dela duga.
Ona je optužila grčke vlasti da ne pokazuju dovoljno dobre volje u nastojanjima da se reši dužnička kriza. "To postaje grčka mantra - 'mi ne možemo, mi ne želimo'", kazala je Krus i dodala da "nema garancija da Grčka ide u pravom smeru".
Premijer Holandije Mark Rute kaže da bi izlazak Grčke iz evrozone manje bio rizičan sada nego da je do njega došlo sredinom 2010, kada je dužnička kriza izbila.
"Rizik je sada manji. U našem je interesu da Grčka ostane (u evrozoni) i da postignemo da ta zemlja ispuni sve što je obećala... ali ako to ne bude ostvareno, ipak smo sada jači nego pre godinu i po dana", ocenio je on.
Grčka je u ponedeljak propustila još jednu priliku za spas od bankrota, koji bi mogao da usledi do marta.
Premijer Grčke Lukas Papadimos sa liderima tri koalicione partije - socijalista, konzervativaca i desničara - razmatra sporazum o oštrom kresanju budžetskih izdataka, uključujući novo smanjenje plata i ukidanje radnih mesta, koje zahtevaju grčki kreditori. Od tog sporazuma zavisi odobravanje novog paketa za spasavanje Grčke od 130 milijardi evra, dogovorenog u oktobru prošle godine.
Navodno je postignut dogovor o merama za podsticanje konkurentnosti, poput lakšeg otpuštanja, smanjenja plata i snižavanja troškova rada, kako bi se podsticali zapošljavanje i ekonomske aktivnosti.
Međutim, sporno je ostalo koliko će to smanjenje biti. Traži se 20-postotno smanjenje minimalnih plata i odustajanje od 13. i 14. plate, na šta čelnici stranaka koalicije nisu pristali. Grčka, kojoj 20. marta stiže na otplatu 14,5 milijardi evra duga koji bez novog paketa pomoći nije u stanju da vrati, takođe pregovara sa privatnim kreditorim o restrukturisanju duga.
Junker: Đavo leži u detaljima
Predsedavajući evro grupe za finansije i premijer Luksemburga Žan-Klod Junker dao je podršku francusko-nemačkom predlogu za stavljanje novca za spasavanje Grčke na jedan specijalni račun sa kojeg bi se plaćale kamate na ogroman grčki dug.
Junker je rekao da je ta ideja, koju su u ponedeljak u Parizu izneli predsednik Francuske Nikola Sarkozi i kancelarka Nemačke Angela Merkel, vredna razmatranja.
"Kao i uvek, đavo leži u detaljima, ali ideja da se osigura da naši grčki prijatelji vraćaju svoj dug uz pomoć jednog specijalnog računa nije apsurdna", rekao je Junker i dodao da tu ideju sada treba razjasniti daljim detaljnim predlozima.
Sarkozi je predložio da treba otvoriti jedan račun na koji bi bio polagan deo novca za spasavanje Grčke, namenjen specijalno i samo za servisiranje kamata na grčki dug.
Takav aranžman bi mogao da pomogne u postizanju sporazuma sa privatnim kreditorima Grčke o otpisu 100 milijardi evra (130 milijardi dolara) grčkog duga, mada je Atina veoma osetljiva na svake predloge, za koje smatra da narušavaju njen fiskalni suverenitet.
Merkelova je rekla da je "naklonjena" takvoj ideji, ali je pozvala na hitno rešavanje krize, dodavši da "ne zaista razume u čemu je korist od dozvoljavajnja da vreme protiče. Vreme ističe".
Demonstranti zapalili nemačku zastavu
Više hiljada ljudi pridružilo se u centru Atine protestu koji su organizovali grčki sindikati da bi izrazili nezadovoljsto zbog novih mera štednje koje razmatra grčka vlada. Nekoliko stotina demonstranata zapalilo je zastavu Nemačke i uz povike "Nacisti napolje" pokušalo da probije kordon ispred parlamenta.
Grupu od 200 demonstranata koji su nosili veliku grčku zastavu sa starom grčkom izrekom "ili sa štitom ili na njemu" što znači "ili pobediti ili poginuti u borbi", potisnula je policija.
Grčka otpušta 15.000 radnika iz javnog sektora
Privremena vlada premijera Lukasa Papadimosa saopštila je juče da će tokom godine otpustiti 15.000 radnika iz javnog sektora, a EU i MMF zahtevaju i smanjenje minimalne bruto mesečne zarade, koja iznosi 750 evra.
Dok su demonstranti uzvikivali "Lopovi, lopovi", jedan od okupljenih je izvadio nemačku zastavu i zapalio je. Drugi su izvadili veliku nacističku zastavu koju su pokušali da zapale, ali ih je u tome sprečila policija upotrebivši suzavac. Sukobi su ubrzo prestali, a za sada nema povređenih i niko od učesnika protesta nije uhapšen.
Prema podacima policije, u protestnom maršu do zgrade parlamenta učestvovalo je oko 10.000 ljudi, dok je u odvojenim demonstracijama bilo oko 10.000 pristalica komunističke partije.
Protesti su još jedna u nizu akcija grčkih sindikata, među kojima je i 24-časovni generalni štrajk, koji su organizovale dve vodeće sindikalne federacije - GSEE i ADEDY.
U peticiji dostavljenoj parlamentu, sindikati su izrazili protivljenje merama štednje i politici koju sprovodi grčka vlada kako bi ispunila zahteve takozvane Trojke - Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Evropske unije i Evropske centralne banke.
Sindikati su sve radnike širom Grčke i Evrope pozvali na jedinstvo i borbu u nastojanju da se "ukinu uznemirujući, katastrofalni projekti evropskih moćnika koji uzrokuju recesiju i promovišu Evropu tržišta i bankara, a ne Evropu građana".
Zbog štrajka rade samo osnovne službe u školama, ministarstvima, bolnicama i bankama, usporen je javni prevoz, obustavljen je železnički saobraćaj i ne rade trajekti.
Pogledajte snimak paljenja nemačke zastave tokom protesta
