Izvor: RTS, 06.Feb.2012, 21:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka rubikova kocka
Francuska i Nemačka saglasne da Grčka treba da osnuje poseban fond iz kojeg bi se servisirao njen dug. Grčka neće dobiti nikakvu novu pomoć Evropske unije dok ne smanji budžetske izdatke, upozorava Merkelova. Iz Atine prihvatili meru otpuštanja 15.000 ljudi, ali ne i smanjenje prosečnih zarada.
Predsednik Francuske Nikola Sarkozi kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da su Francuska i Nemačka saglasne da Grčka treba da svoje državne prihode stavlja na račun jednog posebnog fonda iz kojeg bi se servisirao njen ogroman dug, u cilju sprečavanja bankrota.
Sarkozi je na konferenciji za novinare sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, takođe, rekao da novi lideri Grčke moraju da "preuzmu odgovornost" i ukazao da će bilo kakva nova pomoć za spasavanje te zemlje zahtevati donošenje odluka grčke vlade u pravcu smanjenja duga.
Izjava Sarkozija usledila je posle 14. sastanka francusko-nemačkog Saveta ministara koji je bio posvećen koordinisanju poreske politike dveju zemalja, kao i dužničkoj krizi u zoni evra, prenele su agencije.
Merkelova je upozorila da Grčka neće dobiti nikakvu novu pomoć Evropske unije dok ne postigne sporazum sa Evropskom komisijom, Evropskom centralnom bankom i Međunarodnim monetranim fondom o smanjenju svojih budžetskih izdataka.
"Grci su nam dali obećanja koja treba da se striktno poštuju. Nema drugog izbora, vreme ističe. U pitanju su dani. Sporazum je odmah potreban", upozorio je Sarkozi, šaljući Atini "nedvosmislenu" poruku.
Merkelova je ukazala da će i ona i Sarkozi, kao lideri dveju najvećih ekonomija u zoni evra, ostati jedinstvenih mišljenja i odlučni u svom pristupu rešavanju problema Grčke.
Francuska i Nemačka su dale podršku novom, drugom paketu pomoći Grčkoj od 130 milijardi evra kako bi ta zemlja idućeg meseca izbegla bankrot, ali je taj plan izazvao politička protivljenja u Grčkoj zbog uslova koji predviđaju sprovođenje strogih mera štednje.
Neumoljivi rokovi
Iako je u podne istekao rok koji je Evropska unija dala Grčkoj za prihvatanje novog paketa bolnih reformi, u Atini još nema dogovora vladajućih stranaka. Brisel i MMF nadaju se da će sporazum biti postignut do sutra, kako bi Grčkoj bio odobren novi paket pomoći od 130 milijardi evra, čime bi se izbegao bankrot zemlje.
Grčka koaliciona vlada prihvatila je neke od zahteva međunarodnih kreditora. Između ostalog da ove godine otpusti 15 hiljada radnika iz javnog sektora.
Korak Atine ukazuje na značajnu promenu stava zvanične Atine, budući da su državni poslovi dosad bili zaštićeni od ozbiljne finansijske krize, koja traje već dve godine.
Evropska komisija je ranije upozorila da Grčka već kasni sa ispunjavanjem zahteva Brisela u vezi sa političkim dogovorom u okviru kog se ta prezadužena zemlja obavezala da će reformisati svoju ekonomiju i smanjiti javni dug u zamenu za novi paket međunarodne finansijske pomoći.
"Odluke moraju da budu donete, a lopta je sada u rukama Grka", poručio je portparol evropskog komesara za ekonomska i monetarna pitanja Olija Rena Amadeu Altafaž.
EU i Međunarodni monetarni fond, u okviru dugačke liste zahteva, pored otpuštanja u ogromnom grčkom javnom sektoru, traže i smanjenje minimalne bruto mesečne zarade koja iznosi 750 evra.
Sindikati i udruženja zaposlenih protive se smanjenju plata, ukazujući da bi to produbilo recesiju koja traje već četiri godine i povećalo nezaposlenost koja već dostiže 19 odsto.
