Izvor: B92, 14.Jul.2011, 06:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka razmatra "selektivni stečaj"
Atina -- Jedan grčki političar prvi put je istupio pominjući termin "selektivni stečaj", kao moguće rešenje dužničke krize iz koje ta zemlja teško može da se izvuče.
Novopostavljeni ministar ekonomije Evangelos Venizelos, po povratku sa sednice Evrogrupe, upotrebio je kovanicu koja je bila zabranjen pojam u grčkoj javnosti.
Na pominjanje stečaja ili bankrota, Grci su do sada ispaljivali bujicu protivargumenata, pominjući defetizam, odsustvo želje da se kriza prevlada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i nedostatak vere u reforme i mogućnosti Grčke.
Posle suočavanja sa sumnjičavim, neki kažu - racionalnim pristupom ministara ekonomija zemalja evrozone, na upravo završenom kriznom sastanku u Briselu, Venizelos je promovisao „selektivni stečaj" i ujedno označio pravac razrešenja grčke dužničke krize.
META SVETSKIH ŠPEKULANATA
Premijer Jorgos Papandreu veoma oštro je optužio partnere iz Evrozone zbog neodlučnosti i dijametralnih stavova o najvažnijim pitanjima. On nije propustio priliku da pomene kako tek sada, posle portugalske, irske i najave „italijanske krize", postaje jasno da Grčka nije „crna ovca", već svesno odabrana meta svetskih špekulanata.
"Nema razloga za strah da će takav epilog biti napad na evro ili na jedinstvo evrozone, a mogao bi da promeni situaciju u korist Grčke i svih drugih zemalja koje će se suočiti sa sličnim problemima", izjavio je Venizelos.
Šta to praktično znači još se ne zna, ali deo odgovora se, moguće, krije u izjavi predsednika nemačke Komercbanke Martina Blesinga, koju su naširoko preneli evropski mediji.
Prvi čovek druge po veličini privatne banke u Nemačkoj ocenio je, naime, da „samo restrukturisanje grčkog duga predstavlja konstruktivan izlazak iz krize i kakvu-takvu nadu da grčka ekonomija ponovo stane na noge".
Konkretno, ukupan stari grčki dug odmah bi trebalo „skresati" za 30 odsto, a ostatak otplaćivati na rok od 30 godina po stopi od 3,5 odsto.
Tako bi Grčka umesto 250 milijardi evra, po mnogo povoljnijoj kamati i na duži rok vraćala ukupno 170 milijardi evra. Garant grčkih državnih obveznica bila bi Centralna evropska banka, a taj model bi poslužio i za sve ostale zemlje ako zapadnu u kritičnu situaciju (Portugal, Irska).
Pominje se i mogućnost da Grčka uz pomoć „evropskih finansijera", koji nisu direktno navedeni, pokuša da po damping ceni od 50 odsto nominalne vrednosti otkupi sopstveni dug i tako povrati deo kredibiliteta na finansijskim tržištima. Očekuje se da će grčki zvaničnici imati seriju sastanaka sa kolegama iz EU, pre samita na vrhu u petak u Briselu.
