Izvor: Politika, 04.Mar.2011, 23:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka razmatra prodaju aviona
Vlada u Atini prinuđena da deo dugova izmiri prodajom državne imovine
Od našeg dopisnika
Atina – Grčka vlada se nada da bi prodajom dela državne imovine mogla da smanji ogroman deficit budžeta i zadovolji apetite kreditora. Konkretno, reč je o eventualnoj prodaji 49 odsto akcija najvećeg kazina, železnice i vojnih preduzeća ali, i četiri aviona „erbas” A-340.
Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tvrdnji zapadnih agencija, u Ministarstvu finansija se čak govori i o mogućnosti da se preispitaju uslovi koncesije vezani za međunarodni aerodrom u Atini gde država raspolaže sa 55 odsto akcija, a rukovodi nemačka firma „Hoktif”. Prema dogovoru iz 2001, ova firma ima pravo upravljanja paketom akcija u trajanju od 30 godina. Agencija Frans pres tvrdi da bi Grčka mogla da otuđi i svoj paket od 65 odsto u gasnoj kompaniji DEPA, ali da se ne zna da li će tender biti dostupan i inostranim investitorima.
U isto vreme, prema planu i dogovoru sa kreditorima, Grčka bi svoj deficit koji je već smanjen sa više od 13 odsto na 9,4 procenta trebalo da tokom naredne godine spusti na 7,4 odsto. To podrazumeva, pre svega, smanjenje rashoda za zdravstvo i odbranu.
Prema zvaničnim podacima, Grčka odvaja 25 milijardi evra godišnje na zdravstvo, što je najviša stavka među članicama OECD-a. Da ne bude zablude, u isto vreme, zbog najvišeg stepena korupcije u zdravstvu, državne bolnice i položaj medicinskog osoblja su u jadnom stanju, ali zato, s druge strane, privatni biznis cveta a država zbog mita godišnje gubi više milijardi evra.
U tom kontekstu mnogo glasina i sumnji je izazvalo prošlonedeljno neočekivano odbijanje grčke Alfa banke da se spoji sa Nacionalnom bankom Grčke, što je trebalo da bude pokušaj da se formira najkrupnija banka u zemlji sa aktivom od 200 milijardi evra. Tužilaštvo je čak počelo i istragu o mogućoj, kako se kaže, „insajderskoj trgovini akcijama”. Sumnja se da su unutrašnje bankarske informacije bile dostupne igračima na berzi i pomogle im da spekulišu sa akcijama. Sličnu istragu započela je i grčka nezavisna komisija za hartije od vrednosti.
Nacionalna banka predlagala je Alfa banci „drugarsko spajanje” u kome bi joj pripalo 70 odsto deonica Alfa banke, što je savet direktora odbacio kao neprihvatljivo. Međutim, neuspeh pregovora bio je neočekivan ne samo za Nacionalnu banku već i za samu vladu, o čemu svedoči činjenica da su mogućnost saveza, po kratkom postupku i za samo nekoliko sati, odobrili i ministar finansija i direktor grčke nacionalne banke. Istom takvom brzinom promenile su se i okolnosti, što izaziva sumnju, i Alfa banka je odustala od predloga.
Ovo, inače, nije prvi pokušaj spajanja jer su i 2001. pregovori propali. To je i udarac za vladinu politiku i pokušaj realizacije ideje o ukrupnjavanju bankarske sfere. Međutim, otpori su jaki. Recimo, u septembru 2010, četvrta po veličini, grčka Pireus banka povukla je svoj predlog da za 700 miliona evra kupi kontrolni paket u državnim ATE banci i Poštanskoj štedionici, jer država nije podržala ovu ideju.
Međutim, obične Grke mnogo više su potresli svakodnevni problemi: poskupljenje goriva i javnog prevoza. Zbog situacije u Libiji vlasnici benzinskih pumpi digli su cene goriva do neverovatnih 1,80 evra po litru. I do sada, Grčka je bila na drugom mestu u EU po skupoći goriva, odmah iza Holandije, ali je ovaj talas poskupljenja drastično smanjio saobraćaj na atinskim ulicama.
Zbog ekonomske krize potrošnja benzina je smanjena za 40 odsto i već je, kao posledica, zatvoreno oko hiljadu pumpi. U takvim uslovima divljanje cena je teško kontrolisati. Pred praznik, takozvani Čisti ponedeljak, koji će mnogi spojiti sa vikendom i otputovati u zavičaj, bezolovni benzin se u Atini već prodaje za 1,73 evra, a u unutrašnjosti i na ostrvima za 1,83 evra.
Predsednik federacije vlasnika benzinskih pumpi Mihalis Kiusis kaže da je jedini način za sniženje da država smanji akcize na gorivo koje su, čak, preko 90 evrocenti po litru. Same pumpe, po njegovim rečima, zarađuju četiri do šest evrocenti po litru.
U isto vreme, građani odbijaju da plaćaju karte za gradski prevoz. Posle odluke da od 1. februara karta za jednu vožnju poskupi sa jednog evra na 1,40, talas nezadovoljstva se povećava, a aktivisti pokreta „Neću da platim” pozivaju građane da se voze bez karata.
U protestu koji su aktivisti organizovali pred parlamentom izvikivali su parole protiv ekonomske politike vlade i podsećali da je prevoz skuplji, a plate manje za od 10 do 30 odsto. Oni prete da će izaći na ulice i živim ljudskim lancem onemogućiti javni saobraćaj.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 05.03.2011
