Izvor: Vostok.rs, 26.Avg.2015, 11:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka praktično gubi nacionalni suverenitet
26.08.2015. -
«Sad neki žele da slome volju naroda na silu. Žele da rasparčaju Grčku tako što će promeniti etnički karakter države i doseliti imigrante-muslimane. Primoravaju Grke da emigriraju. Ali grčki narod nije slomljen,» - o tome šta se danas dešava u Grčkoj govori magistar istorijskih nauka, docent istorijskog fakulteta MDU, autor monografija o svetom ravnoapostolnom Kozmi Etolskom, zamenik glavnog urednika izdavačke kuće «Sveta Gora» [1] i glavni urednik sajta >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << AgionOros Atanasije Zoitakis.
– Grčki parlament je odlučio da uzme evropske kredite [2] – iako je, kao što znamo, pre mesec dana narod na referendumu glasao protiv. [3] Šta se desilo?
– Svi kažu da je zbog ovih ili onih razloga došlo do izdaje, zato što se ova odluka kosi s odlukom naroda i njegovom voljom. Ova volja je izražena nedvosmisleno: narod je spreman da prihvati krajnje mere, samo da ne bude potpisan memorandum s poveriocima. Većina je bila protiv memoranduma.
I Cipras je u svom govoru posle pobede na izborima rekao da je vreme memoranduma prošlo. A potpisao je treći memorandum, još stroži od prethodnih. Odnosno, cinično je prevario birače koji su mu poverili sudbinu zemlje.
– Šta će doneti ovaj memorandum?
– Grčka praktično gubi nacionalni suverenitet. Pre svega u sferi finansija.
Grčka ekonomija se i pre toga upravljala u skladu s direktivama iz Brisela, ali su Grci ipak mogli da kažu: «Ne slažemo se,» ili «Ovo ćemo prodati, a ovo nećemo.» A sad – ne mogu.
I sad strane kompanije počinju privatizaciju železničke mreže, privatizaciju najvećih luka – u Pireju i Solunu, odnosno u toku je rasprodaja sve držvne imovine. Poverioci će direktno dobijati novac, a Grci će izgubiti ostatke onoga što im je omogućavalo da vode nezavisnu politiku.
Dok je Grčka ranije, pre ulaska u EU, imala svoju proizvodnju, svoju tešku i laku industriju, sad ih više nema. Situacija u poljoprivredi je takođe kritična. I Grčka gubi poslednje – saobraćajne komunikacije.
Slećete na Atinski aerodrom, ali on ne pripada Grčkoj, već je u potpunosti u rukama nemačke kompanije. Vozite se najvećim mostom koji spaja Peloponez i kopnenu Grčku – a on pripada francuskoj kompaniji.
Sve za šta se držala grčka vlada – očigledno će biti rasprodato. Grčka će izgubiti i poslednju mogućnost da se ponaša samostalno i narod će potpasti pod potpunu kontrolu, a to će već biti katastrofa.
– Da li se može reći da Grčka – pravoslavna država – prestaje da postoji?
– Trenutno glavnu opasnost po Grčku predstavlja praktično okupacija zemlje. Grčka će i dalje postojati kao država, ali će se njen suverenitet u mnogim oblastima svesti na nulu. U finansijskoj politici će biti potpuno izgubljen – dakle, i u spoljnoj politici.
Ako se sećate, Grčka je bila zemlja koja je nalazeći se u okviru NATO-a i EU vodila nezavisnu spoljnu politiku. To se, između ostalog, pokazalo kad je Grčka odbila stavi na raspolaganje aerodrome prilikom bombardovanja Jugoslavije.
Grčka je propustila ruske pripadnike desantnih jedinica na Kosovo – mnoge zemlje su odbile to da učine, a Grčka je dala kopneni koridor. To je jedina zemlja-članica NATO-a koja je kupovala rusko oružje. Grčka je učestvovala u realizaciji naftovoda «Burgas-Aleksandropolis», prema kojem su se SAD vrlo negativno odnosile, - i bez obzira na to nastavila je da učestvuje u njemu.
Ovde se može navesti dugačak spisak.
Grci smatraju da razlog za to što se Grčka danas našla u tako teškoj situaciji, seže još iz vremena konferencije na Jalti kad je Evropa podeljena na zone uticaja. Grčka se, bez obzira na to što su u zemlji vladala proruska raspoloženja i što su sve simpatije bile na strani Sovjetskog Saveza, našla u zapadnoj Evropi.
Ovo je za posledicu imalo izuzetno težak i krvav građanski rat s desetinama hiljada ubijenih.
Grčki narod je istorijski težio ka Rusiji, ali je u svim narednim godinama veštački ograničavan i vršeni su pokušaji da se utera u Prokrustovu postelju evropskih normi. I dok se 1970-ih, 1980-ih, pa čak i 1990-ih godina Grčka tome aktivno odupirala, a pojedini političari su odgovarali na zahteve naroda, današnji političari uopšte ne uzimaju u obzir narodno mišljenje, što se vidi upravo na osnovu rezultata referenduma.
Mnogo više od polovine naroda kaže «ne», a vlada odmah potpisuje «da». Narod kaže «ne» sankcijama prema Rusiji, a vlada potpisuje sankcije.
Mišljenje naroda se uopšte ne uzima u obzir i zbog toga vlada razočarenje – ali s druge strane, i uverenost u to da se uz pomoć izbora više ništa ne može izdejstvovati.
– I do čega ovo može dovesti? Do događaja poput onih u Ukrajini?
– Teško da je u Grčkoj moguć nasilni scenario sa svrgavanjem vlasti kao što je to bilo na Majdanu. Kao prvo, grčka vojska ne može da odigra samostalnu ulogu, zato što posle svrgavanja diktature «crnih pukovnika», koja je u Grčkoj bila 1960-ih godina, vojska, generali, nemaju prava da učestvuju u političkim događajima. Scenario kao u Latinskoj Americi, kad su vojna lica preuzimala vlast, u Grčkoj nije moguć. Što se tiče političkih protesta, ovde su potrebni neki lideri koji će povesti ljude za sobom, a narod se u njih razočarao. Put štrajkova i mitinga takođe ni do čega neće dovesti: na svakom mitingu na kojem se okupi po 100, 200, 300 hiljada ljudi pojavljuju se provokatori koji dolaze u sukob s policijom, i pod ovim izgovorom policija rasteruje mirne demonstrante suzavcima i to čini prilično okrutno. Ako se setimo početka događaja u Ukrajini, u Grčkoj to nije moguće: u zapadnoj Evropi nemaju obzira prema nekakvim demonstrantima.
Jedino što je moguće jeste da očajni ljudi izađu na ulice i da počne bunt, besmislen i nepoštedan, bez ikakvih rezultata, koji neće dovesti ni do promene uređenja, ni do smene vlasti – to će biti prosto stihijski protest gladnih ljudi.
– A šta kaže klir? Episkopat, sveštenici, atonski monasi?
– Ako je reč o mišljenju jerarha, recimo, Atinskog arhiepiskopa i najpoznatijih jerarha koji se nalaze na čelu najvećih katedri – u Solunu i u Pireju, - oni se zalažu za to da Grčka ostane u Evropskoj uniji, za to da ostane u zone evra.
Pritom se ne može reći da se oni sa svime slažu: oni smatraju da će ako Grčka izađe iz EU biti još gore: počeće potpuni haos – i to se zaista može desiti, - a za kaznu može biti dati susedima da je progutaju – tačnije Albaniji i Turskoj.
A imajući u vidu da se u zemlji već nalazi nekoliko miliona imigranata-muslimana, ovde ima vrlo mnogo poluga uticaja na Grčku.
Ali i ovi jerarsi kritikuju EU. Ne može se reći da su oni evropski orijentisani – nije tako: to je samo biranje manjeg zla, po njihovom mišljenju.
Ali ako je reč o monaštvu i o Atonu, većina je upravo protiv EU [4] – isto kao i neki jerarsi. Kažu da EU Grčkoj nije donela ništa dobro i zato je odvajanje od Evrope, od evropskih struktura – upravo onaj izbor koji treba načiniti, bez obzira na to što je tako komplikovan i opasan.
Oba puta će za Grčku biti vrlo bolna. Ako Grčka izađe iz EU momentalno će nastupiti raspad ekonomije, potpuna kriza u odnosima sa susedima, a možda i masovna glad, - ali s realnom perspektivom da samostalno podignemo glavu.
A ako Grčka ostane u EU, onda... To se može uporediti s tim kad čoveka postepeno guše. Guše ga tako da ne primećuje da ga polako ubijaju. Mogu mu dati lek protiv bolova, onda ga još malo više ugušiti, oslabiti pritisak, a onda ponovo nastaviti, ali je jasno da će ga to u izvesnom trenutku dovesti do smrti.
I sami su to priznali – MMF je priznao – da će plan «novi memorandum s poveriocima» dovesti do toga da se dug Grčke samo poveća. Ako Grčka sve bude ispunjavala – sve preporuke, sve naloge – ako žrtvuje svoj nacionalni suverenitet, ako da svoja nacionalna bogatstva, dug će na kraju samo porasti. Ovde nema zraka svetlosti.
Ljudi su bili spremni da stegnu kaiš – vršene su akete – da li da se trpi pet godina ili čak deset. Ali kad im se kaže da će sve to učiniti – da će gladovati, da će ostati bez posla, da će njihova deca biti bez posla, - ali to svejedno neće dovesti do pozitivog pomaka, već će samo neki poverioci dobijati svoj novac i neki bankari od špekulacija, sve to izaziva najveće moguće razočarenje.
Osim toga, jasno je da će se u istom paketu s ekonomskim merama provlačiti i ono što obećava evropski dnevni red: legalizacija «gej brakova» i druge stvari. Na primer, vladike su jedno vreme zvonile na uzbunu zbog toga što će se cenzurisati skoro i jevanđeljski tekstovi...
– Oni će dospeti pod Antirasistički zakon – odnosno, mogu se ocenjivati kao diskriminacioni. Da li je ovaj zakon već stupio na snagu?
– Da, ali Grčka pomalo liči na Rusiju – u smislu da se strogost zakona kompenzuje time što se ne sprovode dosledno. Mnoge vladike i svešteoslužitelji su već rekli dovoljno toga da bi mogli biti osuđeni po ovom «antidiskriminacionom» zakonu, ali država i javno tužilaštvo ne rizikuju da pokrenu postupak, zato što shvataju da je sve to apsurdno.
Zakon je stupio na snagu, ali se jerarsi osećaju potpuno slobodno. Crkva se vrlo oštro izražava protiv sodomije, protiv revizije sveštenih tekstova i drugih stvari.
Svi sveštenoslužitelji – i oni koji smatraju da biraju manje zlo i oni koji su za potpuni raskid s Evropom – zajedno se zalažu protiv ovih zakona. U tom smislu Crkva zauzima vrlo aktivnu poziciju.
Uopšte, Crkva igra veliku ulogu u današnjoj Grčkoj. To se tiče i ogromne pomoći koja se pruža siromašnima i gladnima: na stotine hiljada ljudi živi samo zahvaljujući tome što Crkva organizuje besplatne kuhinje i što pomaže porodicama s više dece dajući im namirnice. Autoritet Crkve je prilično visok. On je u Grčkoj uvek bio visok, ali zahvaljujući tome što se ne plaši da kritikuje EU i Brisel i da materijalno i moralno podrži narod, još više se učvrstio.
– Kažete da se ovi zakoni zasad ne sprovode, zato što država i javno tužilaštvo ne žele da ih izvršavaju videći da su apsurdni. Ali takvo stanje stvari može da se promeni.
– Sećate se šta se desilo s ocem Jefremom Vatopedskim? Ljudi su ga vrlo aktivno branili, ne samo u Rusiji, već i u Grčkoj, bez obzira na to što su optužbe bile nejasne, razvodnjene i dvosmislene.
Ako sveštenika uhapse zato što je branio Jevanđelje ili zato što je govorio protiv sodomita, to će izazvati buru – ovde se plaše takvih stvari. Kod grčkog naroda ovakve stvari neće proći – u svakom slučaju još uvek ne prolaze.
Ali u ovom slučaju se ostvaruje drugi plan: postepena dehrišćanizacija Grčke – ne toliko putem propagande ateizma ili nemorala, koliko putem promene etničkog karaktera zemlje zahvaljujući nelegalnoj imigraciji.
Samo od početka 2015. godine u Grčku je došlo 124 hiljade izbeglica – i to je samo po zvaničnim podacima UN. I sad svakodnevno dolazi preko 1000 ljudi.
– Iz kojih zemalja?
– Devedeset pet odsto iz muslimanskih, kao što su Pakistan, Avganistan itd.
– I Grčka je obavezna da ih primi?
– Grčka je obavezna da ih primi, jer će ako to ne učini, u Evropi početi da je kritikuju. Bio je jedan komesar za ljudska prava iz Letonije, on je sve vreme govorio da se Grci neljudski odnose prema migrantima, da su varvari i tako dalje. Takve stvari se sve vreme čuju iz Brisela.
Nedavno je na ostrvu Samos vlada ipak bila primorana da primeni silu. Ali pritom sa svih ostrva na kojima ima imigranata vlada dobija obraćanja: Grci ne samo da se ne osećaju bezbedno – plaše se za svoj život. Na jednog Grka na ostrvu ima pet migranata i oni kao vukovi gledaju na meštane. Kriminal je u toku ovih godina višestruko povećan – i to je rezultat članstva u EU.
Sećam se, kad sam bio mali, 1980-ih godina, potpuno mirno su mogli samog da me pošalju u susedno naselje po hleb – sa pet, šest godina, - bez pratnje, bez bojazni da će se nešto desiti. Ljudi su čak i u Atini ključeve ostavljali ispod otirača ili prosto u vratima. Krađa ili razbojnički napad su predstavljali novost za celu Grčku, to je bila tema za prilog u glavnom dnevniku – toliko je stopa kriminala bila neznatna.
A danas je kriminal – prodaja droge, trgovina oružjem, prostitucija – sve moguće. I to kontrolišu etničke grupacije.
U Atini ima čitavih delova grada u koje se Grci plaše da uđu – to su doslovno geta. Muslimanska, za sad još uvek manjina – po različitim procenama u zemlji ih ima do nekoliko miliona – širi svoje ekstremističke letke čak i u atinskom metrou. Organizuje protestne akcije.
Na ostrvu Kalimnos imigrant je skinuo grčku zastavu. Na drugom mestu je grčka zastava spaljena.
A tu su još i Albanci – vrlo agresivni susedi koji ne napuštaju planove o stvaranju Velike Albanije; aktivno radi ilegala, u Grčkoj su pronađeni čak i magacini oružja – oni u svakom trenutku mogu da organizuju kosovsku varijantu. I odvija se rad u ovom pravcu – oni otvoreno pretenduju na čitav kraj severne Grčke.
Ni Turci ne sede skrštenih ruku. To je već priznato, postoje odgovarajuće publikacije o tome da Turska vrlo aktivno pomaže imigrantima da se prebace na teritoriju Grčke. Pomaže i u prevozu, stvorene su čitave strukture – uslovno govoreći «turističke agencije», koje apsolutno zakonito rade na teritoriji Turske i svakodnevno šalju preko 1000 ljudi u Grčku, koja se guši ot tolike bujice, jer ove imigrante treba i nahraniti, i napojiti, i stvoriti im sve uslove.
– Atanasije, molimo vas, recite koliko su Grci religiozni kao narod?
– To je dobro pitanje. Teško je reći. Ankete pokazuju da se u preko 90% slučajeva izjašnjavaju kao pravoslavci. Manje je onih koji drže postove. Ali u uslovima rata ili okupacije ova inertna masa, pravoslavna po rođenju, brzo može da se preobrazi u prave pravoslavne vernike.
U godinama krize mali broj ljudi se okrenuo Crkvi, ali broj vernika raste. Na bogosluženja u nedelju dolazi značajan broj Grka, svi hramovi su manje-više puni u nedelju i na velike praznike.
U toku Strasne sedmice veoma je visok procenat ljudi koji učestvuju u bogosluženjima.
Ne bih želeo da uvredim susedne zemlje: u Bugarskoj, što priznaju i sami Bugari, ima mnogo više ljudi koji su ravnodušni prema Crkvi, ali i u Srbiji u procentualnom odnosu manje naroda odlazi u hram.
Ne treba zaboraviti ni grčke manastire – ima ih vrlo mnogo, i to je snažno monaštvo. A da ne govorimo o atonskim monasima, čiju većinu čine Grci.
Grci su religiozni bez obzira na sve pokušaje da se na neki način skrenu s ovog puta. I situacija ekonomskog kraha i takvog pritiska upravo pomaže – možda uprkos očekivanjima onih koji ih sprovode – tome da se narod okrene Crkvi. Mada se u medijima vrši stalna anticrkvena propaganda.
– Na čemu se ona zasniva?
– Prva tačka je da Crkva ima veoma veliku imovinu i da sve treba da žrtvuje, da sve preda državi kako bi olakšala narodno breme.
Treba reći da se ova imovina uglavnom sastoji od zemljišta zaraslih u korov i da je Crkva više puta molila da se izda neki zakon kako bi ova zemlja mogla biti predata poljoprivrednicima, onima kojima je potrebna.[5]
Crkva upravo izlazi u susret narodu – i narod to zna, tako da se to više radi zbog strane, evropske publike: evropski političari redovno zahtevaju da se izvrši eksproprijacija bogatstva Grčke Crkve i da se upotrebi za plaćanje dugova itd.
Druga tačka je – ako se desi neki događaj usled kojeg se duhovno lice može prikazati u negativnom svetlu, to već predstavlja povod za histeriju u glavnim medijima. Svi o tome pišu, okupljaju se stručnjaci, izražavaju mišljenja itd. Da je neki sveštenik nekoga udario automobilom ili da je kod njega pronađen neki novac, na primer.
Ista je stvar sa vatopedskim skandalom. Kako se na kraju ispostavilo, nije bilo činjenica da se desio zločin. Ali koliko se prašine podiglo! Na tiražima novina koje su pisale o ovom slučaju moglo se uštedeti milion stabala. Koliko je bilo optužbi na adresu monaštva i Crkve, ali se ispostavilo da je sve to ništavno, kao što se vidi na osnovu suđenja. Čak ni liberali sad ne pominju vatopedski skandal.
– Atanasije, da li možda možete da nam kažete nešto o nečem važnom, o čemu nisam postavila pitanje zbog svoje neupućenosti?
– Bez obzira na svu ovu situaciju, ne može se reći da je grčki narod danas slomljen, zato što ljudi shvataju gde je koren njihove nevolje.
Ljudi mogu imati različita gledišta o onome što se dešava. Jedni se zalažu – i takvih iz dana u dan ima sve više – za to da odmah izađemo iz zone evra, za raskid s Evropom, s EU. A ima ljudi koji imaju drugačije mišljenje.
Ali pritom svi shvataju koji je izvor nevolja Grčke. Niko ne sme da smatra da su Grci neki ovnovi koje varaju televizija i mediji i koji se povinuju pastirovoj fruli ili njegovom biču.
To se vidi na osnovu svega. Navešću samo jedan primer kako bih to pokazao: grčkim narodom se ne može manipulisati.
Recimo, situacija s «Boinogom» koji je oboren iznad Ukrajine. Kad se to desilo najveći grčki portal in.gr je sproveo anketu: «Šta mislite, ko je oborio ovaj avion?» Ne sećam se tačnog broja, ali je oko 90% ljudi rekao da ga je oborila Ukrajina, a vrlo mali broj ljudi da ga je oborila Rusija. Isto takve su cifre kad se radi o odgovoru na pitanje: «Na čijoj se strani – narodne vojske ili zvaničnih kijevskih vlasti?»
Narod se u celini vrlo pozitivno odnosi prema Rusiji, iako se naravno, vrši popaganda, i grčke televizijske kanale i druge medije kontrolišu ljudi koji stalno vrše ispiranje mozgova.
Televizija stalno ponavlja da je Rusija agresor, da je upala u Ukrajinu, ali ovo ne daje rezultat: narod drugačije gleda na ove stvari. Teško je prevariti narod.
Sad neki žele da slome volju naroda na silu. Žele da rasparčaju Grčku putem izmene etničkog karaktera države. Da primoraju Grke da emigriraju – zato što ogromna nezaposlenost primorava omladinu da ide u inostranstvo.
Žele da saviju narodu kičmu – da bi se ljudi, iako shvataju u čemu se sastoji njihova nevolja, pasivno predavali.
Međutim, ne treba gubiti optimizam. Sin grčkog naroda, prepodobni Pajsije Svetogorac je govorio: «Blagodaću Božijom sve će biti dobro.» Čoveku koji se brinuo zbog spletki neprijatelja Grčke, svetac je dao sledeći odgovor koji nas ispunjava nadom: «Čak i ako mi kažu da na celoj zemlji nije ostao nijedan Grk, neću očajavati. Bog može da vaskrsne makar jednog Grka, čak iz mrtvih. I ako to učini – biće dovoljan i jedan.»
Osim toga, sveti Pajsije je verovao da «čak i ako na celoj zemlji ne ostane nijedan hrišćanin, Hristos će svejedno ispuniti Svoj Božanski plan.» 6 «Đavo ore zemlju, - slikovito je govorio starac, - samo što će je Hristos zasejati.» Sveti Pajsije je verovao da «Bog ne dozvoljava da se desi zlo, ako se neće preokrenuti na dobro ili bar ako ne bude učinjena prepreka još nekom zlu – većem od onoga koje je dopustio.»
S Atanasijem Zoitakisom razgovarala je Anastasija Rahlina
Sa ruskog Marina Todić
26 / 08 / 2015
[1] Izdavačka kuća «Sveta Gora» je prva upoznala ruskog čitaoca s nasleđem starca Pajsija Svetogorca: šest tomova «Beseda» i «Žitije» starca i mnoge druge njegove knjige na ruski jezik je prevela i objavila upravo ova izdavačka kuća.
[2] http://www.pravoslavie.ru/news/81363.htm.
[3] http://www.pravoslavie.ru/news/80455.htm.
[4] http://www.pravoslavie.ru/news/80433.htm.
[5] http://www.pravoslavie.ru/news/78847.htm.
[6] Isaak, ieromonah. Žitie Paisiя Svяtogorca. M.: «Svяtaя Gora», 2006. S. 460–461.
Pravoslavlje
