Izvor: Politika, 23.Feb.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka ponovo protestuje
Od našeg dopisnika
Atina – Dve osobe su povređene kada su se juče na protestnom skupu u centru Atine sukobili štrajkači i policija. Okupljeni radnici i službenici gađali su policiju kamenicama i zapaljivim „bomba”, dok su pripadnici snaga bezbednosti uzvratili suzavcem i vodenim šmrkovima.
„Ovo je samo početak štrajkova. Pokazaćemo vladi da smo protiv njene politike koja zemlju gura u siromaštvo i recesiju”, poručuju grčki radnici koji su juče objavili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jednodnevnu obustavu rada i, praktično, paralisali zemlju.
Brodovi su ostali u lukama, avio-saobraćaj je zaustavljen na nekoliko sati, mediji su naciju ostavila bez informacija.
Jučerašnjim štrajkom, sigurno najvećim od početka godine, obuhvaćeni su zaposleni u javnom i privatnom sektoru čiji sindikati okupljaju preko dva i po miliona zaposlenih. U protestima koji se organizuju u šezdeset grčkih gradova učestvuju lekari, učitelji, profesori, apotekari i advokati, prodavci, radnici pošta, poreskih organa, banaka... Suština je ista: neslaganje sa vladinim restriktivnim merama koje su uslov za dalju kreditnu podršku EU i MMF.
U međuvremenu, premijer Jorgos Papandreu je u Berlinu i Helsinkiju vodio teške razgovore sa domaćinima pokušavajući da obezbedi bolju poziciju Grčkoj pred vanredni samit lidera lidera EU gde će biti doneto rešenje o mehanizmu podrške članica evrozone.
Restriktivne mere vlade nemaju čvrstu i jedinstvenu podršku u narodu niti među opozicionim partijama. Svako na svoj način tumači i vidi uzroke recesije u kojoj se Grčka našla i iz koje premijer Papandreu, koga deo nacije smatra glavnim krivcem za sadašnje stanje, pokušava da je, kako je rekao, „izvuče sistematskom borbom protiv dugogodišnjih patogenih pojava”.
Tako je, recimo, Ministarstvo finansija demantovalo napise u stranoj štampi o navodnom odlivanju kapitala ogromnih razmera u švajcarske banke. Nemački „Špigl” tvrdi da grčki građani u stranim bankama drže 600 milijardi evra. Zvanični krugovi demantuju ove tvrdnje, a vlada čini napore da se pare iz stranih banaka vrate u otadžbinu.
Zakon o poreskoj amnestiji prema onima koji novac prebace u Grčku nije primljen sa odobravanjem u EU jer je ocenjen kao prepreka slobodnom kretanju kapitala, što je protivno evropskom zakonodavstvu. Preciznije, poreskim obveznicima koji novac prebace u grčke banke obezbeđen je manji porez i garancija da pred poreskim organima neće morati da dokazuju poreklo novca.
Međutim, u to je malo ko poverovao u trenutku kada vlada čini očajničke napore da se, uglavnom porezima, obezbede neophodna sredstava za otplatu dugova i zadovolje sve veći i novi zahtevi kreditora.
Primera radi, Grčka je sistematskom politikom povećavanja poreza po skupoći dogurala do vrha evropske lestvice. Kada je reč o cenama benzina i nafte, trenutno je na drugom mestu u EU. Sa cenom od 1,593 evra za bezolovni benzin i 1,391 evra za naftu, Grčka je iza najskuplje Norveške. U isto vreme, po skupoći goriva Grčka je daleko ispred Austrije i Španije gde su cene 1,28 evra za litar.
J. Pavlović-Stamenić
objavljeno: 24.02.2011.
