Izvor: Southeast European Times, 13.Dec.2012, 18:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčka ostvarila cilj otkupa obveznica radi isplate pomoći

Vladin plan da smanji dug je uspešan, ali postoji određena neizvesnost.

13/12/2012

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine – 13.12.2012.

Grčka vlada je rekla da je uspela da pridobije investitore, uz podršku sopstvenih banaka, da pristanu da prodaju dovoljan deo grčkih obveznica za otpis duga zemlje u iznosu od 20 milijardi evra, što je preduslov da međunarodni kreditori puste tranšu u iznosu od 34,4 milijarde evra.

>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Grčka je rekla da ima dogovore o otkupu 31,5 milijarde evra po 60 odsto povoljnijoj ceni -- čime ispunjava cilj od 30 milijardi evra koliko je tražila Trojka EU-MMF-ECB. Oni su zahtevali od kreditora zemlje dodatna sredstva za okončanje otkupa, jer su morali da ponude veću od očekivane cene, čime su se troškovi Grčke povećali za 1,29 milijardi evra.

Očekuje se da će se ministri finansija evrozone sastati u četvrtak (13. decembra) da donesu odluku o isplati prve serije kredita iz drugog paketa spasa u iznosu od 130 milijardi evra. Nemačka i Francuska nazvale su grčki dogovor o otkupu „zadovoljavajućim“, iako će koštati vise nego što se očekivalo.

Ministar finansija Jani Sturnaras rekao je grčkim bankama i investitorima da je njihova „patriotska dužnost“ da se pridržavaju zahteva za prodaju duga, a vlada je rekla da će ih štititi od mogućih tužbi deoničara koji ne žele da trpe gubitke.

Direktor londonske kancelarije kompanije In Touch Capital Markets Andreas Kutras rekao je da će taj plan „pomoći [Grčkoj] da odmah smanji dug, ali 20 milijardi evra  koji nestaju iz duga ne stiže na naplatu u narednih 20 godina. To ne doprinosi mnogo servisiranju duga“.

Sporazum je postignut u svetlu plana smanjenja troškova za 13,5 milijardi evra i povećanja poreza koji vlada treba da sprovede, a koji je izazvao socijalne nemire.

Premijer Antonis Samaras pokušao je da ubedi skeptične Grke da bez predstojeće serije kredita, koja će se isplaćivati postepeno početkom 2013. godine, ne bi bilo ni dovoljno novca da se plate radnici i penzioneri.

Ali, od 34,4 milijarde evra, oko 23,8 milijardi otići će na dokapitalizaciju oslabljenih banaka zemlje. Drugih 10,6 milijardi biće iskorišćeno za smanjenje primarnog deficita zemlje i plaćanje računa.

Trojka je rekla da je otkup obveznica od suštinskog značaja za ispunjenje rekonfigurisanog cilja smanjenja odnosa duga i BDP-a na 124 odsto do 2020, sa trenutnih 175 odsto.

Ali, rizici ostaju. Vladine obveznice koje drže gčrke banke imaju visoku kamatnu stopu. To što su pristale da ih preprodaju po manjoj ceni znači da će banke odustati od budućeg profita, što bi moglo da poveća mogućnost da će im biti potrebno još pomoći, kažu neki analitičari.

„Celokupan proces je pomalo čudan“, rekao je Agelos Cakanikas, šef istraživanja u atinskoj Fondaciji za ekonomska i industrijska istraživanja, u izjavi za SETimes. „Ako učestvujete sada, dobijate profit, ali takođe unapređujete izglede Grčke da na kraju uspe, pa tako zapravo gubite veći profit u budućnosti“, objasnio je on.

Nastavak na Southeast European Times...