Izvor: Politika, 06.Maj.2010, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka oglučuje o sopstvenoj budućnosti
Glasanje u Parlamentu trebalo bi da pokaže da li je do grla zadužena država spremna da se suoči sa neminovnim
Od našeg dopisnika
Atina, 6. maja – „Prve žrtve grčke krize“ – tako atinski listovi nazivaju tragičnu smrt troje bankarskih službenika koji su se našli na putu vandala, verovatno onih istih koji su nasilje i haos sejali i pre godinu i po dana... Sto dvadeset hiljada ogorčenih Grka koji su ulicama Atine, Soluna i cele Grčke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << protestovali protiv drakonskih mera štednje su – nešto drugo!
„Krivce treba kazniti”, „ubice moraju pred sud”, „skinite maske fanaticima koji nas brukaju”, „svetu treba pokazati da je Grčka demokratska zemlja” – samo je deo izjava zvaničnika, osuda u štampi i među običnim ljudima posle jučerašnje tragedije za vreme masovnih protesta u centru Atine.
Danas u znak protesta štrajkuju zaposleni u bankama, službenici „Marfin banke” u kojoj su radili Zulu, Angelika i Epaminondas, svi stari nešto preko 30 godina, koji su se ugušili u dimu i požaru izazvanom zapaljivom bombom koja je bačena na zgradu u najstrožem centru grčke prestonice. Ostalih dvadeset troje zaposlenih uspelo je sa mukom da se spase, ali ne i oni koji su bili na poslednjem spratu.
Zvanični predstavnik policije Tanasis Kokalakis je precizno rekao: „Snimci sa sigurnosne kamere pokazuju da je nekoliko ljudi, neki sa maskama, prvo čekićima i kamenicama razbilo staklo na ulazu u banku a da su tek tada, ubacili zapaljivu bombu. Istraga je u toku, napadači će biti otkriveni!“
Sve je bilo planirano, ne slučajno, troje mladih ljudi je stradalo ne od gneva stotine nezadovoljnih radnika koji su u tom trenutku demonstrirali tom istom ulicom. Slično je bilo i prilikom juriša na zgradu Parlamenta, mada je tamo, ruku na srce, među anarhistima i organizovanim napadačima sigurno bilo i besnih demonstranata.
Ponavlja se ista slika od pre godinu i po, kada je od divljanja nasilnika koji do danas nisu do kraja razotkriveni, Atina gorela... Šteta koja je naneta glavnom gradu je ogromna, i u trenutnoj krizi, najmanje potrebna. Izgorelo je nekoliko zgrada, među njima i Ministarstva ekonomije, na desetine kontejnera, automobila, stotinak izloga banaka i prodavnica je razbijeno i demolirano... Trideset policajaca je ozbiljno ranjeno, mnogi od njih su zadobili opekotine od „Molotovljevih koktela” i kamenica kojima su ih nemilosrdno gađali... Desetine učesnika nereda je privedeno, ali je isto toliko povređenih završilo u bolnicama.
Da li je to cena koju Grčka treba da plati zbog krize ili su to i elementi fanatizma, anarhizma ili čega još sa čim zemlja još nije uspela da se izbori? Ovako razmišljaju grčki novinari koji su, posle tragičnog događaja, prekinuli štrajk i odmah se vratili u redakcije. Oni su prvi javili da je predsednik Karolos Papuljas oštro osudio tragične događaje za šta sve političke strukture, svaka na svoj način – snose odgovornost. Predsednik je, ozbiljno zabrinut krizom u zemlji, odložio posetu Rusiji, a za ponedeljak je zakazao sastanak sa liderima političkih partija kako bi se među njima uspostavio, kakav-takav dogovor.
Trenutno, situacija je pod kontrolom, ali se strasti ne smiruju! Suštinske odluke vlade tek predstoje, svet i kreditori budno motre, Grčka je u središtu pažnje jer je, prema proceni evropskih lidera, pretnja i opasnost za ceo evro-sistem.
Talas štrajkova se ne smiruje! Grci ne žele da prihvate program drakonskih mera na koje se vlada odlučila da bi mogla da dobije kredite EU i MMF i spase zemlju od bankrotstva. Danas štrajkuju bankarski službenici, ne rade apoteke, lokalna uprava ne radi već četvrti dan, sa njima su i doktori i medicinsko osoblje... Masovna okupljanja zakazana su za večeras kada se očekuje i konačno glasanje u Parlamentu o programu mera štednje koje su neophodan uslov da bi Grčka dobila kredite. Radnici oba sindikata, zaposleni u javnom i državnom sektoru okupljaju se na mitingu na Trgu Omonija, dok su na nekoliko drugih lokacija zakazani mitinzi u organizaciji grčkih partija.
Opozicija je protiv paketa restriktivnih mera, mada nikome nije jasno šta bi drugo u ovom momentu, kada je vremena jako malo i kada se vreme za otplatu kredita približava, vlada mogla da ponudi kao opciju... Naročito takvu koja bi zadovoljila one koji su najviše pogođeni novim merama – radnike, penzionere, građane sa nižim primanjima.
Poruka ministra finansija Jorgosa Papakonstantinua je jasna: „Danas se glasa između da i ne. S tim što glasanje protiv znači da za – bankrot!”
Jasmina Pavlović-Stamenić
[objavljeno: 07/05/2010]
