Izvor: Politika, 10.Mar.2014, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka nezadovoljna zahtevima „trojke”
Pod znakom pitanja neophodni kredit od 8,8 milijardi evra
Od našeg dopisnika
Atina – Maratonski pregovori Atine i „trojke” prekinuti su na nekoliko dana bez konačnog dogovora. Ipak, premda ima još mnogo neslaganja, na vidiku su pozitivnije nijanse oko sporazuma koji su uslov da Grčkoj na današnjem zasedanju Evrogrupe, bude odobren neophodan kredit od 8,8 milijardi evra.
Preciznije, reč je o 3,1 milijardi zaostalih iz prošle godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i 5,7 milijardi evra za prvi kvartal 2014. i dopunskih 1,8 milijardi evra iz fonda MMF. Ali, da bi se „kesa odrešila”, kao uslov ostaju stari i čitav niz novih zahteva međunarodnih poverilaca koje Atina, sudeći po toku pregovora koji su više puta do sada prekidani – nije spremna da bespogovorno ispuni
Sam ministar finansija Janis Sturnaras priznaje da su pregovori teški i da još predstoji dug put, zadržava dozu optimizma i poručuje da Grčka u rezervi „ima oružje iz koga može da potegne” i da će rešenje biti nađeno.
Koče stari problemi, večno prisutno nezadovoljstvo poverilaca međunarodnih kreditora tempom strukturalnih reformi, različite procene deficita u budžetu za ovu godinu, zahtevi „trojke” za uvođenjem novih poreza, zatvaranje državnih preduzeća, problem neophodnih sredstava za rekapitalizaciju banaka...
Pozivajući se na zastarele podatke, MMF je tvrdio da je grčkim bankama potrebno celih 20 milijardi evra za rekapitalizaciju da bi, posle razgovora sa grčkim guvernerom, bilo ustanovljeno da je ta suma znatno manja i da je reč o nešto više od šest milijardi evra.
I dalje postoji niz nesuglasica oko broja državnih službenika čije otpuštanje „trojka” zahteva u ovoj godini. Razgovori u Ministarstvu za administrativne reforme pokazuju da Grčka, sa stopom nezaposlenosti od 28 posto koja je najveća u Evropi, nije u stanju da prati postavljene uslove.
Tokom krize, oko milion Grka je već ostalo bez posla i prema informacijama Instituta za rad Generalne konfederacije grčkih radnika, trebaće najmanje 20 godina da se situacija izmeni. Po njihovoj proceni, vrlo je teško očekivati da bi nivo nezaposlenosti mogao da se do 2026. godine smanji na 17 odsto. Statistike Grčke centralne banke opominju da već sada 23 odsto ili preko 2,5 miliona Grka živi ispod granice siromaštva i da 50 procenata siromašnih porodica ima godišnja primanja manja od četiri hiljade evra.
U tom kontekstu, zahtev „trojke” da se dopunski otpusti četiri hiljade državnih službenika i time dopuni lista od 12,500 koji ove godine treba da ostanu bez posla – izgleda nerealan.
Najveća bitka se, međutim, vodi oko zahteva da se sprovedu mere OECD za liberalizaciju tržišta mleka, knjiga i lekova koji se izdaju bez recepta. Grčka vlada energično se protivi, premijer Adonis Samaras otvoreno poručuje da neki zahtevi „trojke” u pokušaju da sprovede mere OECD „nisu Sveto pismo”. Grčki ekonomski tim za sada ne popušta pred insistiranjem da se produže rokovi upotrebe svežeg mleka. Grčki kontra predlog „trojki” je bio prodaja mleka koje traje dan-dva. Takođe, „trojka” zahteva na osnovu programa OECD da se samoposlugama dozvoli da prodaju lekove, da se liberalizuju cene knjiga. Grčka vlada smatra da je već dovoljno učinila prihvatanjem 240 od ukupno 330 zahteva OECD za liberalizaciju tržišta.
Do sada, Atina je kao neprihvatljive odbila 50 zahteva dok se o još tridesetak „razgovara”.
Asocijacija apotekara je najavila nove generalne štrajkove smatrajući da su cene lekova u Grčkoj već dovoljno niske, čak za 50 odsto u odnosu na ostale zemlje EU, i da zato nema opravdanja da se neki lekovi slobodno prodaju van apoteka. Takva mera bi, kako se procenjuje, dovela do zatvaranja jedanaest hiljada apoteka širom Grčke
Kap u čaši nezadovoljstva je bio sukob sa „trojkom” oko maslinovog ulja. Grčka vlada nije pristala na zahtev poverilaca koji postupaju prema preporukama OECD da se ekstra prirodno maslinovo ulje meša sa ekstraktima. Na taj način bi se umanjio kvalitet ali bi, u isto vreme, cena bila znatno niža i grčko maslinovo ulje učinila mnogo prihvaljivijim na tržištu.
Grci poručuju da na takav predlog ne pristaju jer, konačno, sami najviše i troše ulje proizvedeno u domovini. U Grčkoj koja godišnje proizvede 300 hiljada tona najkvalitetnijeg maslinovog ulja što je 10 posto svetske produkcije, svaki Grk potroši 18 litara što je dve trećine od ukupne proizvodnje.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 10.03.2014.
