Izvor: Politika, 09.Avg.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka nemoćna pred problemom migranata
Samo u protekla dva meseca na ostrva je stiglo 86.000 izbeglica kojima vlasti ne mogu da pruže krov nad glavom
Od našeg dopisnika
Atina – Potpuni haos – slika je koju je sa grčkih ostrva, pretrpanih migrantima, poneo visoki predstavnik agencije UN za pomoć izbeglicama, objašnjavajući da Grča mora da reši ovaj problem. Odgovor premijera Aleksisa Ciprasa je da Atina ne može sama da reši problem hiljada migranata i da je teret veći nego što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << država može da podnese.
„Neophodna joj je (Grčkoj) pomoć EU”, izjavio je Cipras posle specijalne sednice vlade posvećene ovom pitanju.
Samo u junu i julu 86.000 izbeglica iz Sirije, Iraka i Avganistana stiglo je do grčkih ostrva, koja ne mogu da im pruže humane uslove boravka – ni krov nad glavom, ni dovoljno hrane i medicinske pomoći, ni odeću, a još manje svetliju budućnost zbog koje su ostavili domovinu.
Direktor UNHCR-a za Evropu, Vinsen Koštel, je grčkoj vladi posle obilaska Lezbosa, Kosa i Hiosa poručio da je zabrinut zbog situacije koja je očigledno izmakla kontroli i da su neophodne hitne mere u kojima EU mora da učestvuje i podeli teret Grčke. Koštel se samo prvi put suočio sa stvarnošću sa kojima grčka ostrva najbliža Turskoj žive već mesecima od kako je talas migranata uzeo maha i od kada na ostrva stiže bar stotinak migranata dnevno. Lezbos, Kos, Hios, Samos, Leros i Rodos su pod opsadnim stanjem jer u improvizovanim prihvatilištima u kojima nema elementarnih životnih uslova žive stotine migranata koji su bez novca jer su poslednji dolar ili evro dali za prevoz iz Turske ,a zatim bili ostavljeni bez posade, na sred mora. Ovdašnji mediji su više puta apelovali na pomoć jer je na Lezbosu stotine ljudi ležalo u pristaništu u nadi da će odatle otići dalje. Izgladneli i iznemogli preživljavali su zahvaljujući pomoći lokalnog stanovništva koje im je jednom dnevno doturalo vodu i hranu.
Iz državne blagajne nije bilo nikakve pomoći i situacija je postala tragična jer su se nesrećni ljudi razboljevali, a među njima je bilo i mnogo dece. Turisti su počeli da zaobilaze drevni Kos koji je izgledao kao veliki prihvatni centar.
„Grčka ne može samostalno da reši problem hiljada migranata i sada je trenutak da EU pokaže da li je solidarna ili u njoj svako pokušava da zaštiti svoje granice”, odgovor je premijera na zamerke UN, uz konstataciju da zemlja i sama ima velike probleme i da joj je za to potrebna pomoć Evrope.
Cipras je još jednom podsetio da problem migranata nije samo grčki, već evropski, ali da se sticajem okolnosti Grčka i Italija prve nalaze na udaru „ljudi iz čamaca” i da je neophodno naći konačno rešenje sa Turskom odakle migranti organizovano kreću na put a zatim bivaju prepušteni sudbini.
Grčka TV je više puta emitovala reportaže sa tačnim scenarijom prebacivanja migranata iz zemalja zahvaćenih ratom do Turske i, zatim, do evropskih obala.U Turskoj na plažama kažu da čeka nekoliko stotina hiljada ljudi koji su već platili taksu za prevoz u Grčku. To je dobro organizovan posao koji u Turskoj niko ne krije od zvaničnih organa, a tarife su od 1.200 evra do nekoliko hiljada, zavisno od zemlje u koju se putuje. Od kako se povećao broj onih koji su nastradali u talasima Mediterana, sve je popularnija takozvana kopnena tura. Iz Turske, preko Grčke i Makdonije, a zatim Srbije i Mađarske vodi „balkanska ruta” gde se neretko dobar deo puta prelazi peške, sa vodičima.
Međutim, EU nije previše raspoložena da prihvata nove kvote migranata tako da u ovom trenutku najveći teret snose Grčka i Italija. Atina zahteva da se uplati obećana suma od 500 miliona evra.
„Izgleda da je Evropa zaboravila da su grčke granice i evropske i da je zajednička odgovornost njihovo obezbeđivanje”, izjavio je grčki predsednik Prokopis Pavlopulos koji se složio sa ocenom da je situacija na ostrvima dramatična i podsetio Evropu na sporazum o migraciji iz 2008. koji vrlo jasno oslikava evropsku odgovornost i obaveze u ovoj sferi.
Problem se, inače, već odavno sa ostrva preselio u Atinu gde se deo migranata odmah prebacuju. Ali, kako je reč o porodicama bez ikakvih materijalnih sredstava, njihov boravak u glavnom gradu se pretvara u agoniju. Bez novca za hotel i hranu, oni su do eventulanog dobijanja dokumenata za dalji put prepušteni sami sebi. Jedan od atinskih parkova bio je poslednjih meseci prihvatilište za stotine porodica sa decom koje su stanovale u šatorima. Jedno crevo bilo je za kupanje, pranje veša, pripremanje hrane, ako se imalo od čega.
Pomažu dobri ljudi, gradske vlasti, vojska se obavezala da će dnevno dostavljati hiljadu porcija. Svakodnevno Atinjani donose odeću, pakovanja vode, hranu...O svom trošku nekadašnje izbeglice koje su se snašle i ostale u Atini organizovale su čitav mali ceh za pripremanje skromnih sendviča koje su delili migrantima. Pomažu uglavnom žene „došljaci” iz afričkih i azijskih zemalja koje u Grčkoj imaju boravak, koje su rešile da ostanu ikoje su se udale za Grke.
Pomažu i strani turisti. Kad završe obilazak Atine, mnogi sa punim kesama krenu u park-prihvatilište. Kada su TV ekipe jednu Kanađanku pitale otkud i ona među migrantima umesto na Akropolju, bila je vrlo precizna:„Ovde sam da pomognem jer sve ovo je sramota za ceo svet!”
Odlukom grčke vlade, deo migranata biće prebačen u novi prihvatni centar koji se gradi malo dalje od centra grada. Iako na čistini bez drveta i hlada, 350 kontejnera sa vodom i strujom biće sigurno utočište za mnoge porodice. Oni koji su jednom ostavili domovinu i sve što su imali svakako ne očekuju mnogo.Samo se još nadaju!
