Izvor: Politika, 08.Feb.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka kriza – ispit za EU
Briselska familija nesložna oko toga ko i koliko treba da pomogne Atini, evro u međuvremenu uporno gubi na vrednosti...
Kako će Grčka isplivati iz tekuće ekonomske krize, najteže u kojoj se našao član briselske familije od 1993. godine, i ko „sa strane” treba i može da pomogne egejskoj naciji? Glavno pitanje na upravo završenom samitu G7, u kanadskom gradu Ikvalit na Arktiku, ostalo je bar što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se svetskih berzi tiče bez uverljivog odgovora.
Predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše i francuska ministarka finansija Kristin Lagard zaricali su se na Arktiku da je Grčka sposobna da se izbori sa basnoslovnim spoljnim dugom od 300 milijardi evra, kao i da će „evropski članovi G7 obezbediti da Grčka skreše rekordni budžetski deficit – unutar evrozone – od 12, 7 odsto na tri odsto do 2012”. Američki državni sekretar za finansije Timoti Gajtner upozorio je predstavnike EU na samitu G7 da će „svet veoma pomno pratiti razvoj ekonomske krize u Grčkoj i odnos EU prema najavljenim reformama Atine, zbog moguće opasnosti po stabilnost evrozone kao i pada poverenja stranih investitora”. Grčki premijer Jorgos Papandreu na nedavnom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu najavio je da će „ako bude potrebno, Grčka pustiti krv da se izvuče iz nasleđene ali i spolja nametnute krize”.
Zaricanja evropskih zvaničnika da će naći načina da Grčka prebrodi krizu, naišla su na sumnjičav odjek na svetskim berzama.
Javna nesloga među ekonomski najjačim članicama EU – pre svega Nemačke i Francuske – oko načina sanacije grčke ekonomije i odsustvo čvrstih mehanizama evrokontrole sprovođenja najavljenih egejskih privrednih reformi, nametnuli su uverenje da briselska familija nema pouzdane antikrizne metode, upozorava londonski „Fajnenšel tajms”.
Nemački ministar finansija Volfgang Šebl ističe da Grčka „mora da plati cenu” za deficit, njegova francuska koleginica Kristin Lagard istovremeno najavljuje „solidarnost sa Atinom u kriznim momentima”. Zagovornici teorije da Grčka mora da se obrati MMF-u za pomoć, jer jedino ta institucija ima mehanizme i personal za nadzor radikalnih privrednih reformi, sve su brojniji u redovima anglosaksonskog establišmenta.
Manjak jasnog evropskog plana za Grčku, već četvrti dan zaredom, obara vrednost monete EU. Jedan evro vredeo je juče tek 1,363 američka dolara – što je najniža vrednost od maja prošle godine.
Tema ko će i kako pomoći Atini, u međuvremenu se ove sedmice seli u Brisel na samit lidera EU, prvi koji će voditi nedavno izabrani predsednik Herman van Rompej. Problemi u grčkoj privredi ali i drugih (pre svih Portugala i Španije) tema je samita u četvrtak, u diskretnoj biblioteci Solvej u Briselu, i to bez prisustva medija.
Da li će samit u Briselu iznedriti jedinstven plan za pomoć Grčkoj: na ispitu je međunarodni kredibilitet evrounije, ali i međunarodni diplomatsko-politički profil EU, smatra Nil Ferguson, profesor na američkom univerzitetu Harvard.
„Kriza u kojoj se našla Grčka odavno je bila na vidiku, i ta ’infekcija’ će se proširiti. Najednom postaje jasno da nema uverljive fiskalne ni jedinstvene monetarne politike. Biće tamo još neprilika ”, u izjavi agenciji Blumberg povodom grčke krize proriče Nil Ferguson.
T. Vujić
[objavljeno: 09/02/2010]
